List Miroslavljevog jevanđelja stiže sa Putinom u oktobru
BEOGRAD: Dugoočekivani 166 list Miroslavljevog jevanđelja, jedini koji nedostaje najstarijem srpskom ćiriličnom rukopisu, a koji koje se nalazi u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sank Petersburgu, u Srbija će stići sa ruskim predsednikom Vladimiron Putinom u oktobru, saznaje Tanjug.
Naime, nakon što je Ruska duma ratifikovala sporazum postignut između srpske i ruske vlade o razmeni lista Miroslavljevog jevanđelja za sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Konstantinoviča Reriha, preostalo je da on stupi i na snagu, a poslednji korak do toga je da ministarstva spoljnih poslova razmene verifikaciju sporazuma.
Posle toga je potrebno da prođe mesec dana da bi ova značajna dela za srpsku i rusku kulturu mogla biti razmenjena, a uobičajeno je da se to dogodi tokom poseta visokih zvaničnika.
Vladimir Putin je u razgovoru sa predsednikom Aleksandrom Vučićem potvrdio svoju posetu Beogradu u oktobru.
I u Narodnom muzeju u Beogradu gde se čuvaju i Miroslavljevo jevađelje i Rerihove slike, čekaju da sporazum stupi na snagu da bi srpskoj javnosti predstavili dela izuzetnog ruskog autora, koja do sada nikada nisu izložena.
Skupština Srbije usvojila je u januaru ove godine Zakon o potvrđivanju Sporazuma izmedu Vlade Srbije i Vlade Rusije o predaji lista Miroslavljevog jevanđelja Srbiji i slika Nikolaja Konstantinoviča Reriha Rusiji, a Sporazum je postignut tokom posete Srbiji ruskog predsednika Vladimira Putina 17. januara 2019. godine.
Miroslavo jevanđelje napisano je oko 1180. godine i predstavlja najstariji sačuvani srpski ćirilični rukopis i čuva se u Narodnom muzeju Srbije u Beogradu.
Oko 1845. godine arhimandrit Porfirije (Uspenski) otkrio je rukopis u manastiru Hilandar.Uzeo je jedan list i odneo ga u Rusiju.
Sudbina Rerihovih slika bila nepoznata od 1941. do marta 2017. godine, kada je dopisnik agencije Tas otkrio platna u Narodnom muzeju Srbije.
Prema nekim podacima, Rerih je jednu sliku poklonio beogradskom muzeju, a ostale su donete u Srbiju u okviru izložbe posvećene njegovom delu.
Međutim, izbijanje Drugog svetskog rata sprečilo je vraćanje eksponata u Rusiju.