Keramika „pukla” na dobrom mestu
„Kolekcija unikatne keramike” Odeljenja za savremenu umetnost Muzeja grada Novog Sada aktuelna je izložba u Zbirci strane umetnosti.
Autorka izložbe, dr Jelena Banjac, muzejska savetnica i istoričarka umetnosti, na relativno malom prostoru uspela je da pomiri različite stilove i motive radova deset domaćih autora iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kreirajući ambijent u kojem može da se uživa. Reč je o prvom celovitom javnom predstavljanju ove zbirke i retkoj prilici da se posetioci bolje upoznaju sa delom priče o keramici kao specifičnom umetničkom pravcu.
Na izložbi mogu da se vide takozvane majolike. Dr Jelena Banjac objašnjava da su majolike specifične keramike zato što imaju glazuru, a proces rada na njima je drugačiji, od recimo, rada na terakoti.
- Radovi se prvo oblikuju, zatim peku, nanosi se boja, a onda ponovo ide pečenje. U tom procesu hemijskim reakcijama menja se boja, pa postoji faktor iznenađenja, čak i za umetnike. Desi se da pukne poneka, desi se da pukne na dobrom mestu, a autori to zadrže kao deo rada - kaže dr Jelena Banjac, iako na ovoj izložbi nema takvih primera.
“Kolekcija unikatne keramike” na postavci u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada sadrži 34 ostvarenja Dragoljuba Ayića, Zlate Markov Baranji, Aranke Mojak, Miodraga Nedeljkovića, Olge Nikolić, Ljubiše Petrovića, Ane Popov, Marine Popović, Vladislava Rajčetića i Marine Sujetove Kostić. Keramičke posude, slikani keramički panoi, keramoplastika i više komponovanih keramičkih celina, s apstraktnim, simboličkim i motivima iz sveta životinja, biljaka, dominiraju izložbom.
Među autorima zastupljenim na izložbi, ističe se ime Zlate Markov Baranji, internacionalno obrazovane, poznate umetnice. Njen rad “Kosturi” neobičan je i nekarakterističan. Dr Jelena Banjac predočava da je Zlata Markov Baranji imala odlučujuću ulogu u školovanju generacija autora, od kojih su neki predstavljeni i na izložbi, jer je 1948. u Novom Sadu osnovala Odsek za keramiku.
Kulturna i umetnička vrednost
- Posetioce zanima materijalna vrednost ovih dela, ali to ne može biti tema. Kad predmet uđe u muzej, trajno ostaje i ne može da se prodaje. Postaje kulturna vrednost grada, ljudi, države... Postoje podaci po kojoj vrednosti su otkupljeni, ali to su neki ondašnji novci. Bitno je samo da li delo ima umetničku vrednost ili ne. Kad je u muzeju, trebalo bi da je pametno izabrano, da dobro predstavlja autora i period u kom je nastalo - kaže dr Jelena Banjac.
- U Zrenjaninu poseduju kolekciju njenih radova s motivima dece, vedrih boja, trodimenzionalne skulpture... Deluje potpuno drugačije. U kolekciji imamo dela iz ranih faza ovih autora. Svi su se menjali, razvijali kasnije - otkriva dr Jelena Banjac, za koju je izložba “Kolekcija unikatne keramike” prilika za istraživanje i sagledavanje nečega što bi moglo da se nazove “vremenska kapsula”. Nakon što je zbirka formirana, u epohi ekspanzije keramičkih radova među tada jugoslovenskim umetnicima, do danas nije bilo kontinuiteta u prikupljanju, obradi i čuvanju sličnih dela. - Kolege koje su formirali zbirku, Mirjana Yepina i Miloš Arsić, odabrale su ova dela kao najbolja, nagrađivana, reprezentativna, kao dobre primere novosadskih autora iz sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka. Zbirke se uvek formiraju u odnosu na buyet za otkup i u odnosu na interesovanja ili koncepciju rada onog ko vodi zbirku. Poklona nije bilo. A keramike su zahtevne su za čuvanje. Jako su osetljive, krhke, panoi su teški jer su velikih formata. Nemamo stalni depo od nastanka, zbirke smo selili mnogo puta.
Kinezi i horoskop
- Bili su nam u poseti kineski turisti. Njima je jako bio zanimljiv naš horoskop, vidljiv u radu Aranke Mojak. Nije im bio jasan, jer je kod njih drugačiji, pa je vodič s njima računao šta bi bili u horoskopu kod nas, zapadnjačkoj verziji - ispričala je dr Jelena Banjac.
Razlog zbog kojeg je novijim generacijama Novosađana keramička zbirka s Tvrđave nepoznata, jeste i to što Muzej grada Novog Sada još uvek nema uslove za formiranje stalne postavke. Jedan od njenih reprezentativnih delova svakako bi mogao da bude ispunjen ostvarenjima Odeljenja za savremenu umetnost, u javnosti poznatijeg pod imenom Zavičajna galerija. Muzejska savetnica dr Jelena Banjac podseća na to da je Zavičajna zbirka osnovana pre 55 godina, nakon zapažene izložbe “Iz ateljea novosadskih umetnika” iz 1962, s namerom da se kontinuirano prati savremena novosadska likovna scena. Kustosi Mirjana Yepina, Miroslav Nastasijević, Dinko Davidov, vajar Jovan Soldatović, sikar Milan Kečić, novinar Mileta Pavlov, slikari Milan Kečić, Boško Petrović, Bogdanka Poznanović, Jožef Ač, Radmila Graovac i drugi, imali su ambicije da Zavičajna galerija preraste lokalne okvire i postane pokrajinska. Tu ulogu je ipak dobila Galerija savremene likovne umetnosti - današnji Muzej savremene umetnosti Vojvodine.
Igor Burić