Керамика „пукла” на добром месту

Ауторка изложбе, др Јелена Бањац, музејска саветница и историчарка уметности, на релативно малом простору успела је да помири различите стилове и мотиве радова десет домаћих аутора из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, креирајући амбијент у којем може да се ужива. Реч је о првом целовитом јавном представљању ове збирке и реткој прилици да се посетиоци боље упознају са делом приче о керамици као специфичном уметничком правцу.

На изложби могу да се виде такозване мајолике. Др Јелена Бањац објашњава да су мајолике специфичне керамике зато што имају глазуру, а процес рада на њима је другачији, од рецимо, рада на теракоти.

- Радови се прво обликују, затим пеку, наноси се боја, а онда поново иде печење. У том процесу хемијским реакцијама мења се боја, па постоји фактор изненађења, чак и за уметнике. Деси се да пукне понека, деси се да пукне на добром месту, а аутори то задрже као део рада - каже др Јелена Бањац, иако на овој изложби нема таквих примера.

“Колекција уникатне керамике” на поставци у Збирци стране уметности Музеја града Новог Сада садржи 34 остварења Драгољуба Ayića, Злате Марков Барањи, Аранке Мојак, Миодрага Недељковића, Олге Николић, Љубише Петровића, Ане Попов, Марине Поповић, Владислава Рајчетића и Марине Сујетове Костић. Керамичке посуде, сликани керамички панои, керамопластика и више компонованих керамичких целина, с апстрактним, симболичким и мотивима из света животиња, биљака, доминирају изложбом.

Међу ауторима заступљеним на изложби, истиче се име Злате Марков Барањи, интернационално образоване, познате уметнице. Њен рад “Костури” необичан је и некарактеристичан. Др Јелена Бањац предочава да је Злата Марков Барањи имала одлучујућу улогу у школовању генерација аутора, од којих су неки представљени и на изложби, јер је 1948. у Новом Саду основала Одсек за керамику.

Културна и уметничка вредност

- Посетиоце занима материјална вредност ових дела, али то не може бити тема. Кад предмет уђе у музеј, трајно остаје и не може да се продаје. Постаје културна вредност града, људи, државе... Постоје подаци по којој вредности су откупљени, али то су неки ондашњи новци. Битно је само да ли дело има уметничку вредност или не. Кад је у музеју, требало би да је паметно изабрано, да добро представља аутора и период у ком је настало - каже др Јелена Бањац.

- У Зрењанину поседују колекцију њених радова с мотивима деце, ведрих боја, тродимензионалне скулптуре... Делује потпуно другачије. У колекцији имамо дела из раних фаза ових аутора. Сви су се мењали, развијали касније - открива др Јелена Бањац, за коју је изложба “Колекција уникатне керамике” прилика за истраживање и сагледавање нечега што би могло да се назове “временска капсула”. Након што је збирка формирана, у епохи експанзије керамичких радова међу тада југословенским уметницима, до данас није било континуитета у прикупљању, обради и чувању сличних дела. - Колеге које су формирали збирку, Мирјана Yеpina и Милош Арсић, одабрале су ова дела као најбоља, награђивана, репрезентативна, као добре примере новосадских аутора из седамдесетих и осамдесетих година 20. века. Збирке се увек формирају у односу на buyеt за откуп и у односу на интересовања или концепцију рада оног ко води збирку. Поклона није било. А керамике су захтевне су за чување. Јако су осетљиве, крхке, панои су тешки јер су великих формата. Немамо стални депо од настанка, збирке смо селили много пута.

Кинези и хороскоп

- Били су нам у посети кинески туристи. Њима је јако био занимљив наш хороскоп, видљив у раду Аранке Мојак. Није им био јасан, јер је код њих другачији, па је водич с њима рачунао шта би били у хороскопу код нас, западњачкој верзији - испричала је др Јелена Бањац.

Разлог због којег је новијим генерацијама Новосађана керамичка збирка с Тврђаве непозната, јесте и то што Музеј града Новог Сада још увек нема услове за формирање сталне поставке. Један од њених репрезентативних делова свакако би могао да буде испуњен остварењима Одељења за савремену уметност, у јавности познатијег под именом Завичајна галерија. Музејска саветница др Јелена Бањац подсећа на то да је Завичајна збирка основана пре 55 година, након запажене изложбе “Из атељеа новосадских уметника” из 1962, с намером да се континуирано прати савремена новосадска ликовна сцена. Кустоси Мирјана Yеpina, Мирослав Настасијевић, Динко Давидов, вајар Јован Солдатовић, сикар Милан Кечић, новинар Милета Павлов, сликари Милан Кечић, Бошко Петровић, Богданка Познановић, Јожеф Ач, Радмила Граовац и други, имали су амбиције да Завичајна галерија прерасте локалне оквире и постане покрајинска. Ту улогу је ипак добила Галерија савремене ликовне уметности - данашњи Музеј савремене уметности Војводине.

Игор Бурић