Karanović: Uvek sam govorila ono što mislim bez politikanstva

Karanovićevoj se na društvenim mrežama zamera to što se pojavila na televiziji Pink, što nije bila eksplicitnija u svojim stavovima, a pre svega to štonije bila oštrija prema svojim sagovornicima, premijerki Ani Brnabić i Nebojši Krstiću...

"Nikad nisam odustajala od ideje da govori samo ono što misli, bez ikakvog kalkulisanja i politikantskog profita", kaže Karanović za Tanjug. 

Kao umetnik sam, dodaje ona, uvek mislila da moram da budem humanista i imam kritički odnos prema svetu u kojem živim i kritički odnos prema samoj sebi", kazala je Karanović. 

Dijalog je najbolji način da se dođe do nekog kompromisa, smatra ona, ali i uverena je da mi kao društvo nismo naučili šta bi ta reč trebalo da znači.

" Kompromis kod nas u velikom broju slučajeva znači slabost", kaže proslavljena glumica, a to što govori svoje mišljenje, kako kaže, ne znači da uvek "istrese" sve iz sebe o nekoj temi. 

"Treba paziti šta govoriš, na koji način to govoriš. Postoje određene stvari koje treba paziti kako izgovaraš, jer mogu povrediti ljude. Kod nas se demokratija tumači na generalno pogrešan način. Mislim da svakako ljudi imaju pravo na svoje mišljenje, ali nemaju pravo da vređaju i omalovažavaju druge i prenose mržnju", kaže Karanović. 

Ona ponavlja da samo jedan model komunikacije vodi do razrešenja problema u bilo kom društvu, pa i našem, a to je dijalog, jer samo on vodi do kompromisa.

"Dobro je praviti kompromise i verujem da kada se dvoje svađaju u nekom trenutku neko mora da promeni nešto, jer ako niko ne stane, onda se to jako loše završi" kazala je Karanović. 

Glumica napominje da bi morali i da se odmaknemo stava "Zašto ja da napravim kompromis, a ne ti?

"Iz takvog ušančenog stava proizilazi i pitanje krivice i ratnih zločina - ko je bio veća žrtva,o čijim stradanjima se više govorilo. Mi smo još uvek na tom nivou da merimo koliko naših, koliko vaših... ", kaže i dodaje da se uvek loše oseća kada tako nešto čuje ili vidi. 

Dodaje da omalovažavanje tuđih žrtava, znači omalovažavati takozvane sopstvene žrtve i dodaje da sve što radi u filmu i u pozorištu jeste stav... nešto što zapravo zastupa i za šta se zalaže. 

"Važno mi je da me jednog dana ne bude sramota od svega što sam uradila i svega što sam govorila. Da ne lažem, da ne predstavljam nikakve tuđe misli. Ako se već stidim nekih drugih stvari, barem da budem poštena u odnosu na to kako sebe predstavljam", kazala je Karanović. 

Posle velikog uspeha sa filmom "Dobra žena" Karanović će se ponovo naći u ulozi rediteljke. 

"Radimo finalne verzije scenarija za moj novi film "Majka Mara". Dobili smo novac od Filmslog centra Srbije, od bosanskig filmskog fonda...Konkurisaćemo u Sloveniji i još nekim evropskim zemljama. Krenula sam od komada Tanje Šljivar "Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali" koji sam radila u pozorištu u Zenici. Počela sam sa tim tekstom i završila u sadržaju koji je dosta izmešten od onoga što je ona napisala..." kazala je Karanović i napomenula da je usredištu filmske priče žena njenih godina. 

Kaže da junakinja filma ima i prošlost blisku njenoj.

"To su neke osamdesete godine prošlog veka, kada smo mi koji smo tada imali 20 godina verovali da će devedesete biti period nekog uspostavljanja karijere i života, ostvarivanja životnih ciljeva kao što su brak i porodica. Onda su ratovi sve to zaustavili i odložili i živeo se neki život koji niko od nas nije verovao da može da se dogodi i onda se zapravo, taj život posle 2000. godine pretvorio u poteru za uspehom i dokazivanjem količinom novca koju je zaradila..." kazala je Karanović.

Njen novi film, objašnjava, govori upravo o ženi koja smatra da je ostvarila sve time što je zaradila novac i koja je u potrazi za sopstvenim uspehom zapostavila svog sina kojeg u jednom trenutku gubi i mora da preipsituje ceo svoj sistem vrednosti. 

"Dakle, reč je o ženi koja je jaka, ali koja je u toj opsednusti sopstvenom pobedom izgubila sve ostalo..." kazala je Karanović. 

Za nju nema dileme da žene moraju još uvek da se bore za jednak tretman u svetu i kod nas, i dodaje da se tek sada i u Holivudu visokobužetne produkcije otvaraju za žene reditelje.

"Reditelj je bio onaj ko drži konce u svojim rukama. Reditelj je onaj ko troši veliki novac da bi snimio film i zapravo ta velika odgovornost je bila prepreka da se tako nešto poveri ženi. Ne samo kod nas svuda u svetu. Obično su žene režirale art filmove, nezavisnu produkciju. Bilo bi dobro da neka devojčica koja završava srednju školu misli da je u redu da sanja da bude reditelj ili snimatelj", kaže ona. 

Istovremeno jedna od najznačajnijih srpskih glumica glumica skreće pažnju da žene reditelji i scenaristi pričaju filmske priče iz drugog ugla i verujem da je uvek dobro čuti neku drugi stranu i pogledati kako nešto izgelada iz neke tuđe vizure...