Карановић: Увек сам говорила оно што мислим без политиканства
БЕОГРАД: Мирјана Карановић, једна од наших најистакнутијх глумација, позната и по својим својим оштрим критикама на рачун српског друштва и српске политике пре свега у односу на ратове деведестих и суседе, глумица којој су таблоиди лепили етикету издајника због улога Муслиманки и Албанки које је играла, сада се после учешћа у емисији "Хит твит" телевизије Пинк, нашла на удару једног дела јавности, овог пута оних који је сматра "својом".
Карановићевој се на друштвеним мрежама замера то што се појавила на телевизији Пинк, што није била експлицитнија у својим ставовима, а пре свега то штоније била оштрија према својим саговорницима, премијерки Ани Брнабић и Небојши Крстићу...
"Никад нисам одустајала од идеје да говори само оно што мисли, без икаквог калкулисања и политикантског профита", каже Карановић за Танјуг.
Као уметник сам, додаје она, увек мислила да морам да будем хуманиста и имам критички однос према свету у којем живим и критички однос према самој себи", казала је Карановић.
Дијалог је најбољи начин да се дође до неког компромиса, сматра она, али и уверена је да ми као друштво нисмо научили шта би та реч требало да значи.
" Компромис код нас у великом броју случајева значи слабост", каже прослављена глумица, а то што говори своје мишљење, како каже, не значи да увек "истресе" све из себе о некој теми.
"Треба пазити шта говориш, на који начин то говориш. Постоје одређене ствари које треба пазити како изговараш, јер могу повредити људе. Код нас се демократија тумачи на генерално погрешан начин. Мислим да свакако људи имају право на своје мишљење, али немају право да вређају и омаловажавају друге и преносе мржњу", каже Карановић.
Она понавља да само један модел комуникације води до разрешења проблема у било ком друштву, па и нашем, а то је дијалог, јер само он води до компромиса.
"Добро је правити компромисе и верујем да када се двоје свађају у неком тренутку неко мора да промени нешто, јер ако нико не стане, онда се то јако лоше заврши" казала је Карановић.
Глумица напомиње да би морали и да се одмакнемо става "Зашто ја да направим компромис, а не ти?
"Из таквог ушанченог става произилази и питање кривице и ратних злочина - ко је био већа жртва,о чијим страдањима се више говорило. Ми смо још увек на том нивоу да меримо колико наших, колико ваших... ", каже и додаје да се увек лоше осећа када тако нешто чује или види.
Додаје да омаловажавање туђих жртава, значи омаловажавати такозване сопствене жртве и додаје да све што ради у филму и у позоришту јесте став... нешто што заправо заступа и за шта се залаже.
"Важно ми је да ме једног дана не буде срамота од свега што сам урадила и свега што сам говорила. Да не лажем, да не представљам никакве туђе мисли. Ако се већ стидим неких других ствари, барем да будем поштена у односу на то како себе представљам", казала је Карановић.
После великог успеха са филмом "Добра жена" Карановић ће се поново наћи у улози редитељке.
"Радимо финалне верзије сценарија за мој нови филм "Мајка Мара". Добили смо новац од Филмслог центра Србије, од босанскиг филмског фонда...Конкурисаћемо у Словенији и још неким европским земљама. Кренула сам од комада Тање Шљивар "Ми смо они на које су нас родитељи упозоравали" који сам радила у позоришту у Зеници. Почела сам са тим текстом и завршила у садржају који је доста измештен од онога што је она написала..." казала је Карановић и напоменула да је усредишту филмске приче жена њених година.
Каже да јунакиња филма има и прошлост блиску њеној.
"То су неке осамдесете године прошлог века, када смо ми који смо тада имали 20 година веровали да ће деведесете бити период неког успостављања каријере и живота, остваривања животних циљева као што су брак и породица. Онда су ратови све то зауставили и одложили и живео се неки живот који нико од нас није веровао да може да се догоди и онда се заправо, тај живот после 2000. године претворио у потеру за успехом и доказивањем количином новца коју је зарадила..." казала је Карановић.
Њен нови филм, објашњава, говори управо о жени која сматра да је остварила све тиме што је зарадила новац и која је у потрази за сопственим успехом запоставила свог сина којег у једном тренутку губи и мора да преипситује цео свој систем вредности.
"Дакле, реч је о жени која је јака, али која је у тој опседнусти сопственом победом изгубила све остало..." казала је Карановић.
За њу нема дилеме да жене морају још увек да се боре за једнак третман у свету и код нас, и додаје да се тек сада и у Холивуду високобужетне продукције отварају за жене редитеље.
"Редитељ је био онај ко држи конце у својим рукама. Редитељ је онај ко троши велики новац да би снимио филм и заправо та велика одговорност је била препрека да се тако нешто повери жени. Не само код нас свуда у свету. Обично су жене режирале арт филмове, независну продукцију. Било би добро да нека девојчица која завршава средњу школу мисли да је у реду да сања да буде редитељ или сниматељ", каже она.
Истовремено једна од најзначајнијих српских глумица глумица скреће пажњу да жене редитељи и сценаристи причају филмске приче из другог угла и верујем да је увек добро чути неку други страну и погледати како нешто изгелада из неке туђе визуре...
