Jezikomanija: Sedi, jedan!
Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba... Ipak, dešavalo se da bude i loših dana kad su vam govorili: „Sedi, jedan!” ili je možda: „Sedni, jedan!”?
Da biste shvatili otkud ova dva oblika imperativa, priča za trenutak mora da se vrati u daleku prošlost srpskog jezika.
Glagol SESTI je nekada glasio SEDTI. Baš zato je njegova infinitivna osnova SED-, a ne SES-. Ovaj glagol se menjao po takozvanoj prvoj glagolskoj vrsti i njegova promena danas zvuči čudno i nepravilno: u prezentu: JA SEDEM (a ne JA SEDIM), TI SEDEŠ (a ne TI SEDIŠ) itd.
Suglasnička grupa DT prešla je u grupu DS; tako smo od SEDTI dobili SESTI. Isto to se desilo i s glagolima PASTI (nekada je bilo PADTI), PRESTI (nekada je bilo PREDTI) i slično.
Kako je vreme prolazilo, ovi glagoli su se počeli menjati po trećoj glagolskoj vrsti (sa NU, NE u osnovi), pa se umesto dotadašnjeg pravilnog glagola SEDEM moglo čuti SEDNEM; isto tako i SEDNI umesto do tada pravilnog SEDI.
Glagol SESTI se danas menja po dva konjugacijska obrasca. Imperativ glagola SESTI, dakle, može glasiti i SEDI (sedite, sedimo) i SEDNI (sednite, sednimo).
Sedi... pardon, sedni, pet!
N. Mirković