Jezikomanija: Razumej, a ne razumi me
Imperativ (zapovedni način) je prost i ličan glagolski oblik kojim se izriče zapovest, molba, zabrana, podsticaj ili savet.
Recimo, u rečenici „Vlado, IZLAZI napolje!” iskazana je zapovest. A u rečenici „Molim te, DOHVATI mi knjigu sa police.” izrečena je molba.
Sporni slučajevi su glagoli tipa ODVOJITI, OSVOJITI, OBOJITI, NABROJITI, UDOSTOJITI…, koji u javnom jeziku sve češće dobijaju imperativne oblike odvoji, osvojite i slično, mada je jedino ispravno, prema navedenom pravilu: odvoj, osvojte (nagradu), nabrojte (gradove), udostoj (nas)…
Takođe, greši se i kod imperativa glagola na -davati. Pošto oni svi imaju dug pretposlednji slog 3. l. mn. prezenta, njihov oblik mora biti sa -ji: prodaji (Prodaji kuću, ovde nam nema života!), udaji (Udaji me, majko moja), dodaji...
Pisanje oblika imperativa stvara dosta problema, naročito u vezi sa glasovima J i I. Najčešća je i najbanalnija greška kada se izostavi krajnje -J kod glagola sa prezentom na -ijem: umiJ se, zaliJ, previJte, popiJte...
Glagol OTIĆI ima imperativ: otidi, otidimo, otidite (dozvoljeno je i otiđi…). Specifičan je i glagol RAZUMETI, čiji je imperativ: razumej, a ne kako se najčešće govori „razumi”.
N. Mirković