Језикоманија: Разумеј, а не разуми ме
Императив (заповедни начин) је прост и личан глаголски облик којим се изриче заповест, молба, забрана, подстицај или савет.
Рецимо, у реченици „Владо, ИЗЛАЗИ напоље!” исказана је заповест. А у реченици „Молим те, ДОХВАТИ ми књигу са полице.” изречена је молба.
Спорни случајеви су глаголи типа ОДВОЈИТИ, ОСВОЈИТИ, ОБОЈИТИ, НАБРОЈИТИ, УДОСТОЈИТИ…, који у јавном језику све чешће добијају императивне облике одвоји, освојите и слично, мада је једино исправно, према наведеном правилу: одвој, освојте (награду), набројте (градове), удостој (нас)…
Такође, греши се и код императива глагола на -давати. Пошто они сви имају дуг претпоследњи слог 3. л. мн. презента, њихов облик мора бити са -ји: продаји (Продаји кућу, овде нам нема живота!), удаји (Удаји ме, мајко моја), додаји...
Писање облика императива ствара доста проблема, нарочито у вези са гласовима Ј и И. Најчешћа је и најбаналнија грешка када се изостави крајње -Ј код глагола са презентом на -ијем: умиЈ се, залиЈ, превиЈте, попиЈте...
Глагол ОТИЋИ има императив: отиди, отидимо, отидите (дозвољено је и отиђи…). Специфичан је и глагол РАЗУМЕТИ, чији је императив: разумеј, а не како се најчешће говори „разуми”.
Н. Мирковић