Izložba Marine Abramović od subote u MSU na Ušću

Posle dužih prirema u samom Muzeju, koji bio zatvoren za posetioce, izložba će se naći i pred našom publikom u Beogradu kao poslednjoj stanici na njenoj evropskoj turneji. Od 2017. izložba nasloveljena kao “Čistač” predstavljena je u Švedskoj, Danskoj, Norveškoj, Nemačkoj, Italiji i Poljskoj i videlo je više hiljada posetilaca.

Izložba nosi poseban značaj jer predstavlja povratak umetnice u grad svog rođenja gde je započela karijeru i poslednji put samostalno izlagala 1975. u Salonu Muzeja savremene umetnosti. Marina Ambramović je od pre nekoliko dana u Beogradu i kako je izjavila za RTS ovaj njen povratak prepun je emocija, nostalgije i sećanja.

Po njoj ova izložba nije retrospektiva jer ona uvek asocira na kraj života i rada. Želela je da izložbu nazove “Čistač” što za nju znači “čistač prošlosti, čistač sećanja, memorija, čistač svog sopstvenog dela gde treba da budeš kritičan i očistiš sve što nisi dobro uradio i samo pokažeš publici ono što je najbolje”.

Ističići da joj je najvažnije da ovu izložbu posete mladi ljudi, ne samo umetnici nego i oni iz drugih profesija, Marina Abramović ukazuje da joj je to potvrda da njen rad živi kroz njih i da može da im da neka uputstva za sopstveni život.

Teorija da umetnost može da promeni svet po njoj nije tačna, ali “umetnost je kiseonik našeg društva, sa umetnošću možeš da vidiš stvari na drugi način, otvori ti svest i zato je vrlo važan deo naše kulture".

U pitanju je umetnica koja je tokom karijere neprekidno pomerala granice performansa, iskušavajući se u različitim formama i žanrovima, kao što su bodi art, relacioni performans, performans dugog trajanja, autobiografski performans, participatorni performans, reperformans. Njeni performansi beskompromisno testiraju granice fizičke i psihičke izdržljivosti tela, društvenih stereotipa i tabua, kulturnih i rodnih identiteta, snažno afektivno delujući na publiku.

Iskusila sam apsolutnu slobodu – osetila sam da mi je telo neograničeno, bezmerno; bol je bio nevažan, apsolutno sve je bilo nevažno – i taj osećaj me je opio, zabeležila je slavna umetnica u svojoj autobiografskoj knjizi ”Prolazm kroz zidove” koju je Samizdat B92 objavio u prevodu na srpski 2017.

Izložba hronološki prati sve faze višestrane pedesetogodišnje karijere umetnice. Počevši od ranih, slikarskih (1960-1969) i konceptualnih radova (1970-1972), preko solo performansa (1973-1975) i zajedničkog rada s životnim partnerom Ulajem (1976-1988), što je period sticanja međunarodne afirmacije, do solo karijere od 1991. do 2017. tokom koje je izgradila status jedne od najvećih umetnica današnjice. Sadrži više od 120 radova i čine je slike, crteži, objekti, fotografije, zvučni radovi, video radovi, filmovi, scenografije, reperformansi i arhivska građa. Izložba uključuje antologijska dela umetnosti performansa (Ritmovi, 1973-1974; Lips of Thomas, 1975; Relacioni radovi, 1976-1977; Prelazak noćnog mora, 1982-1986), kao i dela koja su obeležila njen recentni opus (Balkanski barok, 1997; Umetnik je prisutan, 2010). Živi segment izložbe čine reperformansi istorijskih performansa Marine Abramović koje će dnevno izvoditi domaći i inostrani reperformeri, kao i participatorni radovi u kojima učestvuje publika.

U okviru izložbe umetnica će održati javno predavanje 28. septembra u 18 časova ispred MSU ali samo za one koji imaju rezervisane ulaznice, kao i master klas za mlade umetnike od 24. do 26. septembra koji su se prethodno prtojavili na konkurs. Prateći program čine projekcije filmova, predavanja o umetnosti performansa i javna vođenja. Konferencija za novinare je zakazana za dan otvaranja u 6, 23 ujutru. Izložba traje do 20. januara.

N. Popov