Изложба Марине Абрамовић од суботе у МСУ на Ушћу

После дужих прирема у самом Музеју, који био затворен за посетиоце, изложба ће се наћи и пред нашом публиком у Београду као последњој станици на њеној европској турнеји. Од 2017. изложба насловељена као “Чистач” представљена је у Шведској, Данској, Норвешкој, Немачкој, Италији и Пољској и видело је више хиљада посетилаца.

Изложба носи посебан значај јер представља повратак уметнице у град свог рођења где је започела каријеру и последњи пут самостално излагала 1975. у Салону Музеја савремене уметности. Марина Амбрамовић је од пре неколико дана у Београду и како је изјавила за РТС овај њен повратак препун је емоција, носталгије и сећања.

По њој ова изложба није ретроспектива јер она увек асоцира на крај живота и рада. Желела је да изложбу назове “Чистач” што за њу значи “чистач прошлости, чистач сећања, меморија, чистач свог сопственог дела где треба да будеш критичан и очистиш све што ниси добро урадио и само покажеш публици оно што је најбоље”.

Истичићи да јој је најважније да ову изложбу посете млади људи, не само уметници него и они из других професија, Марина Абрамовић указује да јој је то потврда да њен рад живи кроз њих и да може да им да нека упутства за сопствени живот.

Теорија да уметност може да промени свет по њој није тачна, али “уметност је кисеоник нашег друштва, са уметношћу можеш да видиш ствари на други начин, отвори ти свест и зато је врло важан део наше културе".

У питању је уметница која је током каријере непрекидно померала границе перформанса, искушавајући се у различитим формама и жанровима, као што су боди арт, релациони перформанс, перформанс дугог трајања, аутобиографски перформанс, партиципаторни перформанс, реперформанс. Њени перформанси бескомпромисно тестирају границе физичке и психичке издржљивости тела, друштвених стереотипа и табуа, културних и родних идентитета, снажно афективно делујући на публику.

Искусила сам апсолутну слободу – осетила сам да ми је тело неограничено, безмерно; бол је био неважан, апсолутно све је било неважно – и тај осећај ме је опио, забележила је славна уметница у својој аутобиографској књизи ”Пролазм кроз зидове” коју је Самиздат Б92 објавио у преводу на српски 2017.

Изложба хронолошки прати све фазе вишестране педесетогодишње каријере уметнице. Почевши од раних, сликарских (1960-1969) и концептуалних радова (1970-1972), преко соло перформанса (1973-1975) и заједничког рада с животним партнером Улајем (1976-1988), што је период стицања међународне афирмације, до соло каријере од 1991. до 2017. током које је изградила статус једне од највећих уметница данашњице. Садржи више од 120 радова и чине је слике, цртежи, објекти, фотографије, звучни радови, видео радови, филмови, сценографије, реперформанси и архивска грађа. Изложба укључује антологијска дела уметности перформанса (Ритмови, 1973-1974; Липс оф Thomas, 1975; Релациони радови, 1976-1977; Прелазак ноћног мора, 1982-1986), као и дела која су обележила њен рецентни опус (Балкански барок, 1997; Уметник је присутан, 2010). Живи сегмент изложбе чине реперформанси историјских перформанса Марине Абрамовић које ће дневно изводити домаћи и инострани реперформери, као и партиципаторни радови у којима учествује публика.

У оквиру изложбе уметница ће одржати јавно предавање 28. септембра у 18 часова испред МСУ али само за оне који имају резервисане улазнице, као и мастер клас за младе уметнике од 24. до 26. септембра који су се prеthodno пртојавили на конкурс. Пратећи програм чине пројекције филмова, предавања о уметности перформанса и јавна вођења. Конференција за новинаре је заказана за дан отварања у 6, 23 ујутру. Изложба траје до 20. јануара.

Н. Попов