INTERVJU: NEDELJKO KOVAČIĆ, REDITELJ Moramo da ostavimo korpus znanja

Nedeljko Kovačić je veoma bio inspirisan stvaralaštvom Žike Mitrovića, što je i potvrdio pišući knjigu “Partizanski vestern Žike Mitrovića”. Da je svaka sličnost između njih dvojice takoreći namerna, potvrđuje i Kovačić, navodeći kako mu je istraživanje pionira filma pomoglo u kreiranju vlastitog autorskog identiteta.

 Šta za vas znači sintagma „pioniri filma”?

- Mislim da je izuzetno važno baviti se pionirima filma u trenutku kada film definitivno prolazi kroz transformaciju i dobija sasvim drugačije mesto u životu, pejzažu zabave, popularne kulture. Kao što je i Bošnjak bio pionir u svoje vreme, Žika Mitrović, iako je generacijski udaljen, svakako je bio je pionir u svoje vreme. Uvodio je nove stvari u ovu sredinu, stvari koje pre toga nisu postojale.

 Koliko današnje generacije prepoznaju reči „partizani” i „vestern”?

- U tom smislu, koja je njegova relevantnost danas za mlađe generacije, teško je reći. Mislim da će se ovde, na žalost, uvek vrteti ta priča. Ako ništa drugo, takav smo narod, pa volimo mnogo da pričamo o istoriji. Vrtećemo mi još priče o partizanima i o prošlosti. Samo je pitanje kako će se interpretirati i reinterpretirati. Moja knjiga jeste jedan povod više za ljubitelje filma i ljude koji su upućeni u pop-kulturu za tu priču, ali mi moramo i da radimo na tome da ostavimo korpus znanja o tome šta se dešavalo na ovdašnjoj kulturnoj sceni sa ljudima koji su nam praktično bili savremenici.

 Šta je za vas predstavljalo dovoljan razlog da Žika Mitrović bude vaša inspiracija i za pravljenje filmova i za pisanje knjige?

- Lični ukus je presudio. Kao i Žika, odrastao sam kao ljubitelj stripova, veliki ljubitelj filma. Učio sam se filmu kroz gledanje filmova i čitanje stripova. Za razliku od Žike, išao sam u filmsku školu (smeh), što ne znači da sam bolji reditelj od njega (smeh). Naprotiv. Hoću reći da je postojala bliskost senzibiliteta. Uvek me privlačila predratna pop-kultura iz koje je on ponikao, kao i socijalistička pop-kultura na kojoj sam odrastao ja i moja generacija.

 Vaš prvi filmski projekat “Vera”  prilično vas je  afirmisao, nešto slično kao Žiku njegovi, samo što je kod vas u pitanju junakinja, a ne junak.

- Vremena se jesu promenila u smislu što kada je Žika šezdesetih snimao filmove podrazumevalo se da će glavni junak biti harizmatični muškarac, kao što je to bio glumac Aleksandar Gavrić. Danas, naprotiv, imamo trend gde su interesantne priče u kojima vidimo žene. To je potpuno razumljivo u duhu vremena i u tome smislu da Vera Pešić jeste priča iz prošlosti, ali i jedna savremena heroina ako je na taj način gledamo.

 S obzirom na to da ste ljubitelj stripa, čini mi se da u svom radu spajate i interes savremenih generacija, koje, istina, mnogo više zanima visokokomercijalizovani manir kada je reč o ekranizaci- jama Marvelovih superheroja. Da li vas ta stvar ohrabruje ili obeshrabruje da u svojim filmovima koristite elemente umetnosti stripa?

– Sve je to generacijska stvar. Hvatam sebe kako se bavim stvarima iz 20. veka, iako smo uveliko u 21. Ne vidim ništa neprirodno u tome. Strip i film su verovatno jače povezani nego ikada. Marvel gledamo već 15 proteklih godina i to zaista jeste drugačije nego nekada kada su te veze bile sporadičnije. Upravo zato i jesu zanimljive. Ako istražujemo koji su koreni, kako su se razvijali, otkrili bi da ne bi bilo ni Marvela danas da nije bilo čak i u američkoj produkciji stvaralaca Žikine generacije koji su u svoje vreme bili pioniri stavljajući te stvari na ekran. 

Igor Burić