„Holokaust, evropske vrednosti i lokalni arhivi” u Arhivu Vojvodine

Ovaj međunarodni projekat, koji su razvili i vode Arhiv i NVO Teraforming iz Novog Sada, otvoren je lajv-strim obrađanjem na Fejbuku vodećih ljudi ovih dveju kuća, dr Nebojše Kuzmanovića i Miška Stanišića, i potom emitovanjem filma na kojem su sabrani video prilozi više od 30 eksperata iz različitih zemalja, od SAD i Izraela, Nemačke i Mađarske, do Norveške i Srbije. Sam projekat je deo programa Novi Sad - Evropska prestonica kulture, a realizovaće se u naredne dve godine kroz niz skupova, konferencija i radionica, s tim da je ovako neobičan početak posledica pandemije korona virusa i činjenice da potemncijalni učesnici nisu bili u mogućnost da se okupe u Novom Sadu u susret 22. aprilu, Danu sećanja na žrtve Jasenovca.    

Direktor Arhiva dr Nebojša Kuzmanović podsetio je na činjenicu da se među 45 miliona dokumenata, od 12. veka na ovamo, nalazi obimna građa koja svedoči o stradanju Srba, Jevreja, Roma, Slovaka i drugih naroda na ovim prostorima.

Naša ustanova ima obevezu da ta dokumenta čuva, ali i da ih prezentuje. U tom smislu smo i napravili ovaj jedinstveni projekat, rekao je dr Kuzmanović.

Kako je dodao, ovo je najbolji način da se pokaže da arhivi nisu neke inertne ustanove, koje u starim zgradama čuvaju neke prašnjave papire, odnosno da se putem novih medija pokaže koliki je značaj arhivske građe za pojedince, za društvene grupe i čitave narode”.

Najveći deo arhivske građe, koja se čuva pod krovom Arhiva Vojvodine, a odnosi se na Holokaust, nalazi se u fondu F183 "Komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini”. Izuzetan značaj ove građe uslovio je nastojanje Arhiva Vojvodine da se ona digitalizuje, te publikuje i populariše. Tako je Arhiv lane objavio knjigu o deportaciji bačkih Jevreja 1944. godine, a za ovu godinu je, kako je potvrdio dr Kuzmanović, planirano objavljivanje prevoda knjige na engleski jezik. Nije takođe zgoreg napomenuti da je Arhiv potpisao sa Memorijalnim centrom Jad Vašem iz Tel Aviva sporazum o saradnji, čiji je cilj digitalizacija celokupne građe koja se odnosi na Holokaust a nalazi se u fondu F 183.

Po rečima Miška Stanišić, čuvanje i identifikovanje tragova Holokausta u istorijskim arhivima od izuzetnog je značaja.

U tom kontekstu smo i razvili projekat koji povezuje očuvanje i identifikaciju relevantnih materijala iz arhiva sa edukacijom. Na tom fonu, uz pomoć međunarodnih eksperata pokušaćemo da definišemo metodologiju kako da u loklanim arhivima razvijemo nešto što se zove arhivska pedagodija., odnosno da iza ovog projekta u svim tim arhivima ostanu odeljenja za edukaciju, gde će fokus biti na lokalnoj istoriji. Jer čuvanjem sećanje na sve žrtve i brigom da se to sećanje ne iskrivljuje, činimo da ono bude temelj edukacije mladih generacija kako se takva zlodela nikada više ne bi ponovila, naveo je Stanišić.

M. Stajić