Gatalica: Kad život liči na roman, Šobajić: Svet opasno mesto
BEOGRAD: Pandamija kovida-19 sigurno utiče na naša dela, ali nikako na stvaralačku motivaciju koja ne zavisi od trenutnih događaja u svetu, makar oni bili svetska zdravstvena kriza, komentarišu pisac Aleksandar Gatalica i slikar Miloš Šobajić svoj odnos prema pandemiji kao vremenu koje stvaraoca često uvodi u neku vrstu unutrašnjeg egzila.
Gatalica za Tanjug podseća na reči profesora Nikole Miloševića da nije dobro kada život liči na roman.
"Nama se to u ovom svetskoj zdravstvenoj krizi upravo dešava. Još malo pa su nam braća Karamazovi pozvonili na vrata. Roman se dobrim delom umešao u život, a život dobrano liči na roman, što je veoma rđavo. Između ostalog svi mi čitamo romane jer ne liče na život", kazao je Gatalica.
On konstatuje da pandemijska muka koju izaziva virus kovid-19 nikoga ne može da ostavi sa strane, ni kao čoveka, a kamoli kao pisca.
"Upravo sam završio roman koji se zove ''Zalutali u 25. čas''. Prva dva i poslednje poglavlje počinu i završavaju se danas u doba pandemije. Roman sam pisao u vreme izolacije. Napisao sam ga za tri nedelje i malo je kraći nego moji prethodni romani. Naravno da pandemija utiče na mene i nisam srećan zbog toga jer imam dovoljno inspiracije i bez kovida 19", rekao je Gatalica.
Gatalica ističe da svi osećamo veliki pritisak i teskobu u današnjoj borbi sa zarazom i da ta opstruktivna osećanja moraju da se preliju na stranice romana.
"To je prirodan postupak za svakog pisca, mada se moj novi roman i dalje veoma razlikuje od stavarnosti, onoliko koliko roman treba da se razlikuje", kaže Gatalica.
Našu realnost, navodi, iz sata u sat oblikuju vesti koje sutradan već ne vrede.
Gatalica napominje da je pred ljudima veliki izazov prevazilaženja katastrofičnih informacija u današnje vreme.
"Za mene kao oca jedne odrasle žene i jedne bebe taj je izazov, čini mi se, najveći. Svi smo prošli ogromne oscilacije: od vanrednog straha od zaraze do apsolutne lakomislenosti. Razumem ljude koji su u jednom momentu odbacili mogućnost zaraze i pokušali da žive kao da je nema, mada je to izuzetno opasno. Nemoguće je ljudima reći: Nemojte da živite. Moguće je na neko vreme zamoliti ljude da budu kao vojnici, ali niko zapravo nije znao kojim će se intezitetom razvijati zaraza", rekao je Gatalica.
Za njega je bez sumnje, kako kaže, naveći strah bio da će virus mutirati u nešto razornije, drugačije i smrtonosnije.
"Vremenom me je moja lična pandemijska amplituda dovela do saživljenosti sa tom nakaradom od realnosti. Nije to nova realnost već nakarada od realnosti. Što se tiče samog stvaranja i meni dnevni raspored obaveza ne utiče u velkoj meri na raspored pisanja. Nikada to nije bio slučaj. Ni kada sam bio dobre volje, ni kada sam osećao bes, ni kada sam bio bolestan, ni kada je sve bilo u najboljem redu...Ni kada smo proživljavali bombardovanje, ni kada sam uživao na moru. U tom pogledu imamo metafizički odnos prema pisanju", kaže Gatalica.
Slikar Miloš Šobajić ističe da je svet oduvek mesto velike opasanosti i da se taj svet decenijama nalazi na njegovim slikama.
"Čovek se od takvog sveta spašava kako može, zna i ume u mojim delima. Pandemija je samo jedno istorijsko razdoblje tog opasnog sveta koje je zbog tehnologije i opšte opsanosti vidljivije za veći broj ljudi. Na moju stavaralačku motivaciju ne utiču dnevni događaji. Slikar sam i stvaram iz unutrašnje potrebe da predstavim taj surovi svet, a pandemija je samo deo inspiracije", kazao je Šobajić.
Istinski umetnik uvek ima svoju sliku sveta ma kako ona bila surovo realistična kao što je to slučaj danas, navodi on, a kada je reč o toj realističnoj slici, kaže da je svet u "u pandemiji, jednostavno pukao" i skreće pažnju na to da je mnogo istorijskih prekretnica u ovom momentu za opstanak običnog čoveka.
