Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Галерија Матице српске ка новом музеју у 2023.

31.01.2023. 10:27 13:50
Пише:
Фото: Дневник/Филип Бакић

У овој години крећемо на пут ка новом музеју, јер ће она симболично означити крај једне и почетак нове фазе у развоју Галерије Матице српске, најавила је јуче на конференцији за новинаре управница ГМС др Тијана Палковићевић Бугарски.

А тај искорак у првом реду подразумева адаптацију изложбених сала на првом и другом спрату Галерије са акцентом на уградњу новог система расвете, озвучења и различитих елемената нових технологија. Финале тог ангажмана планиран је за Дан Галерије, 13. октобра, када ће бити отворена нова сталне поставка ГМС, која ће својим новим приступом у излагању и тумачењу дати сасвим нови увид у развој националне уметности, све са идејком да се први пут поставка креира на тематском, а не хронолошком принципу.

Поред тога, како је најавио помоћник управника Данило Вуксановић, посебно ће важна бити и изложбу вајарских дела из колекције ГМС, при чему је замисао да академик Мрђан Бајић буде тај који ће одаберати радове за ову поставку, али ће циљано за ту прилику израдити и нову савремену скулптуру. Завршетак обележавања јубилеја, 175 година Галерије Матице српске, биће у знаку сликара Васе Поморишца (1893 - 1961), последњег у низу стипендиста Матице српске. Дело оснивача чувене групе „Зограф”, који је дуги низ година живео у Великој Британији и својим уметничким ангажманом итекако оставио траг у XX веку, осветлиће се кроз ретроспективну изложбу и монографску студију. „Урош Предић је био тема кроз коју смо на више начина успели да обележимо тај век, а потрудићемо се да и дело Вае Поморишца представимо у најбољем светлу”, најавио је Вуксановић.    

Иначе, иако је поменута изложба дела Уроша Предића „Живот посвећен лепоти и уметности” требало да данас затвори своја врата, због изузетног интересовања продужена је до 12. фебруара. Након тога се наставља редован програм у изложбеним салама у приземљу, који у марту започиње изложбом Једна сасвим (не)обична српско-француска веза. Олга Кешељевић и Марк Барбеза. Ова поставка је недавно имала своју премијеру у Културном центру Србије у Паризу, заснована је на истоименој научној студији проф. др Дијане Метлић која је осветлила један сегмент француско-српских уметничких веза 20. века, а обухвата дела Љубице Цуце Сокић, Богдана Шупута, Предрага Пеђе Милосављевића и Недељка Гвозденовића, која потичу из Галерије Матице српске, Народне библиотеке Србије и приватног власништва, а допуњена је оригиналном стакленом амбалажом козметичких производа фабрике Жифрер-Барбеза из Лиона, као и ликовним решењима која је Сокићева наменски радила за њихове козметичке производе.

Крај маја биће у знаку великана српске архитектуре Драгише Брашована, када ће на изложби бити представљени предмете примењене уметности, слике, скултуре и цртеже које су његове наследнице оставиле Галерији Матице српске на дар 2020. године. Изложбу ће пратити каталог, филм и виртуелна реконструкција простора у ком је архитекта живео, заснована на бројним примерима намештаја који се сада чувају у ГМС. Посебна посластица је, пак, планирана за крајем лета, када ће Галерија Матице српске у сарадњи са Уметничко-историјским музејем у Бечу и чувеном Галеријом Белведере, а уз партнерску подршку Аустријског културног форума, реализовати изложбу Једна епоха, два уметника, три слике. Идеја је да се излагањем дела Густава Климта и Паје Јовановића укаже на везе српских и аустријских уметника и музеја, чиме ће се уједно промовисати билатерална сарадња између Републике Аустрије и Републике Србије.

Говорећи о години за нама, управница ГМС подсетила је на чињеницу да је 2022. била јединствена, јер су се у њој спојиле две велике ствари: почетак обележавања 175 година трајања ГМС, с једне стране, и с друге чињеница да је Нови Сад био Европска престоница културе, те се Галерија  укључила у све програмске лукове овог пројекта. Резултат је чак 12 изложби у којима је уживало више од 130.000 посетилаца. Уз то, објављена је 21 публикација,  укључујући и капиталну монографију Понос нације. 175 година Галерије Матице српске из пера управо др Тијане Палковљевић Бугарски. Уз програмске активности, континуирано се одвијао и рад на попуњавању, обради и заштити уметничке колекције, као и на унапређењу услова чувања музејских предмета и њиховој дигитализацији. Тако је лане уметнички фонд употпуњен са укупно 204 музејска предмета, а конзервирано и рестаурирано више од 40 уметничких дела.

За крај, али не и као најмање важно, напротив, ваља истаћи бројна признања, која су лане добили како Галерији, тако и њеним стручњацима. За остварене резултате у раду и за допринос развоју, очувању и презентацији српске културе и уметности ваља тако истаћи Сретењски орден првог степена, којим је ГМС одликовао председник Републике, потом у области музеологије награду „Михаило Валтровићˮ за музеј године и изузетне резултате постигнуте у 2021. години, као и Медаљу за очување културног наслеђа Културног центар Војводине „Милош Црњанскиˮ која је уручена др Тијани Палковљевић Бугарски због посвећеног двадесетогодишњег рада на заштити баштине кроз музејску делатност.     

  М. Стајић

Пише:
Пошаљите коментар