(FOTO, VIDEO) Priča od koje se LEDI KRV U ŽILAMA Švabe su zakucale na njena vrata i ona je za minut OSEDELA OD STRAHA Glumici, koja je na daskama SNP-a izgradila ZAVIDNU KARIJERU, u životu je bilo sve SAMO NE LAKO
Čuvena glumica Rahela Ferari bila je jedna od onih koje se ne zaboravljaju. Ostala je upamćena po čuvenoj ulozi u kultnom filmu "Tesna koža", ali i brojnim drugim, a na njene replike se i danas često smejemo.
Svoj neosporan talenat za glumu pretočila je u brojne uloge, koje su mahom bile smešne i komične, ali retko ko zna da se iza tog lica koje smo dobro zapamtili krila teška i potresna životna priča protkana najstrašnijim događajima.
Rahela je rođena kao Bela Marija Rozalija Rohel Frajnd, 27. avgusta 1911. godine u Zemunu, u siromašnoj jevrejskoj porodici. Mnogo godina kasnije, u jednom od intervjua ovako je opisala prve godine svog života:
Moja mladost, to je zemunska periferija. Detinjstvo bez igračaka, bez ičega. Izađem na ulicu, idem uz plot, čučnem i posmatram mrave! Tu se razvijala moja mašta: sama sam sebi pričala priče, izmišljala ih o tim majušnim mravima, te oni sad idu kući, pa šetaju, trče, nabavljaju hranu, a ja sam se igrala s njima i pravila im razne prepreke. Stavim travku da im preprečim put, onda napravim most ili ih skrenem u drugu stranu. Bilo je to moje malo pozorište diznijevskog tipa – mravi su bili moji mali glumci, a ja svemoćni reditelj.
Kao Bela marija Rozalija izgradila je zavidnu glumačku karijeru glumice u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Umetničkom pozorištu u Beogradu. Onda je došao rat i sve promenio.
Budući da je bila Jevrejka, a Jevrejima je tokom Drugog svetskog rata čak i kretanje bilo ograničeno, usledili su teški dani za nju i njene sunarodnike. Jevreji su tada morali da nose žute trake oko ruke, a potom su počele deportacije. Kako bi izbegla tu sudbinu, Rahela je pokušala da se sakrije.
Počela je da se skriva po podrumima i tavanima na periferiji Beograda kod bilo koga ko je bio voljan da je primi, nekad i u zamenu za novac.
Rahela je utočište našla u jednoj kući u Žarkovu, gde je živela pod lažnim imenom. Nadenula je sebi ime Ruža, a samo jedna žena u zgradi znala je pravo poreklo ove hrabre žene.
Na vrata kuće u Žarkovu jednog dana zakucao je Gestapo. Iako je već mesecima bila u bekstvu, Bela se u tom trenutku paralizovala od straha. Ruke i noge kao da više nisu bile njene, stalaja je ukočena dok su skromnom kućom ođekivali povici i udarci sa ulaznih vrata.
Trebalo joj je minut-dva da dođe k sebi. Znajući da nema šanse da pobegne, Bela je prišla vratima i otvorila ih kako bi se suočila sa sudbinom. Nije ni slutila da će se u samo nekoliko sekundi iza njih stvoriti njena komšinica koja joj je doslovno spasila život.
Utrčala je u njen stan ostavivši Nemce u šoku, i vikala kako je Ruža primeljena u pozorište. Rahela je odmah shvatila poruku, potrčala komšinici u zgarljaj odigravši ulogu koja joj je zadržala glavu na ramenima.
Počastila je začuđene Nemce rakijom, a oni su od šoka zaboravili da je legitimišu i tako je glumica nadmudrila sigurnu smrt. Nakon toga Bela je otišla iz stana u Žarkovu, skrivala se na tavanu na Cvetkovoj pijaci sve do kraja rata 1944. godine.
Zatim je sedamdesetih godina prošlog veka promenila ime u Rahela Ferari po kojem je i danas mnogi pamte. Rahela se udala za glumca Aleksandra Stojkovića, starijeg brata Danila Bate Stojkovića.
Iako je silno želela decu ta želja joj do kraja života nije bila ispunjena.
Dnevnik/Glosi
