DRŽAVA DO SADA IZDVOJILA IZDVOJILA ZA OBNOVU HILANDARA VIŠE OD DVE MILIJARDE DINARA Uklonjeni skoro svi ožiljci od požara, slede riznica i depo

Podsetimo, u manastiru su već obnovljeni Konak iz 1814. godine, Veliki konak, Beli konak, Ulazna zona, Trpezarija, izgrađen je protivpožarni rezervoar sa hidrantskom mrežom, izgrađena i opremljena centralna kotlarnica, kao i kanalizaciona mreža sa kolektorom i sistemom za prečišćavanje otpadnih voda.  Po rečima ministra Selakovića, od preostala dva objekta koja su stradala u požaru, Dohija je u potpunosti završena, dok će radovi na Igumenariji, gde je 2004. i izbila vatra koja se posle proširila na veliki deo manastirskog kompleksa, biti okončani do kraja godine.

Po rečima ministra kulture, Komisija za Hilandar, koja je u manastiru održala i svoju sednicu, konstatovala je da su svi dosadašnji radovi „sprovođeni na ozbiljno vredan, štedljiv i domaćinski način, te da je ovaj veliki zadatak koji je stajao pred našim narodom i našom državom praktuično došao do samog kraja”. To međutim, ne znači da će prestati da se radi u manastirskom kompleksu, naprotiv, budući da je još preostalo planiranih konzervatorsko-restauratorskih zahvata na fresko-slikarstvu, a već za 2025. planirana je ne samo izrada projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju manastirske Riznice i izgradnju centralnog depoa, nego je će u drugoj polovini sledeće godine i početi realizacija tih projekata.

Inače, članovi Komisije su obišli i instalirani hibridni sistem za proizvodnju, distribuciju i napajanje električnom energijom manastira, prvi takve vrste na Svetoj gori, koji obezbeđuje redovno snabdevanje larve električnom energijom.

Kada je reč o delovima manastira kojih se velika vatra nije dočepala, za sada se ne planira njihova građevinska obnova, ali su zato restauratori i konzervatori imali i imaju pune ruke posla. Tim Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture se tako posvetio freskama u manastirskoj trpezariji, koje potiču iz 1630. godine i u velikoj meri su delo monaha Georgija Mitrofanovića, čuvenog živopisca toga vremena. S druge strane , slikarima, duborescima i pozlatarima Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture poverena je briga o blagu čuvene Milutinove crkve, jedna od najlepših i najmonumentalnijih građevina na celoj Svetoj gori. počev od Časne trpeze sa kivorijumom pa do tronova, među kojima je i onaj čudotvorne ikone Bogorodice Trojeručice, koju je po legendi Sveti Sava doneo iz Jerusalima. U planu je takođe i restauracija svih vrata na hramu, istinskih umetničkih dela, od kojih su neka, recimo, urađena u sedefu i kornjačinom oklopu.

Ukazujući na to da je Hilandar sveto mesto gde se duže od 825 godina ne gasi kandilo, gde se moli na srpskom jeziku za našu otadžbinu i za naš rod pravoslavni, Selaković je napomenuo da ozbiljnu podršku obnovi Svete carske srpske lavbre, kao i daljem razvoju samoga manastira, njegove ekonomije, te obnove čitavog kompleksa, daje predsednici Srbije Aleksandar Vučić i Vlada na čelu sa Milošem Vučevićem. Ministar je podsetio na to da je samo u ovoj godini država izdvojila za nastavak radova na obnovi manastira 90 miliona dinara, odnosno da je u protekle dve decenije taj iznos premašio dve milijarde dinara, te da je 2021. donet Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, koji će omogućiti i naredne vrste radova, „koji će predstavljati pečat današnje generacije u velikoj srpskoj nacionalnoj zadužbini.

M. S.