ДРЖАВА ДО САДА ИЗДВОЈИЛА ИЗДВОЈИЛА ЗА ОБНОВУ ХИЛАНДАРА ВИШЕ ОД ДВЕ МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА Уклоњени скоро сви ожиљци од пожара, следе ризница и депо

Подсетимо, у манастиру су већ обновљени Конак из 1814. године, Велики конак, Бели конак, Улазна зона, Трпезарија, изграђен је противпожарни резервоар са хидрантском мрежом, изграђена и опремљена централна котларница, као и канализациона мрежа са колектором и системом за пречишћавање отпадних вода.  По речима министра Селаковића, од преостала два објекта која су страдала у пожару, Дохија је у потпуности завршена, док ће радови на Игуменарији, где је 2004. и избила ватра која се после проширила на велики део манастирског комплекса, бити окончани до краја године.

По речима министра културе, Комисија за Хиландар, која је у манастиру одржала и своју седницу, констатовала је да су сви досадашњи радови „спровођени на озбиљно вредан, штедљив и домаћински начин, те да је овај велики задатак који је стајао пред нашим народом и нашом државом практуично дошао до самог краја”. То међутим, не значи да ће престати да се ради у манастирском комплексу, напротив, будући да је још преостало планираних конзерваторско-рестаураторских захвата на фреско-сликарству, а већ за 2025. планирана је не само израда пројектно-техничке документације за реконструкцију манастирске Ризнице и изградњу централног депоа, него је ће у другој половини следеће године и почети реализација тих пројеката.

Иначе, чланови Комисије су обишли и инсталирани хибридни систем за производњу, дистрибуцију и напајање електричном енергијом манастира, први такве врсте на Светој гори, који обезбеђује редовно снабдевање ларве електричном енергијом.

Када је реч о деловима манастира којих се велика ватра није дочепала, за сада се не планира њихова грађевинска обнова, али су зато рестауратори и конзерватори имали и имају пуне руке посла. Тим Републичког завода за заштиту споменика културе се тако посветио фрескама у манастирској трпезарији, које потичу из 1630. године и у великој мери су дело монаха Георгија Митрофановића, чувеног живописца тога времена. С друге стране , сликарима, дуборесцима и позлатарима Покрајинског завода за заштиту споменика културе поверена је брига о благу чувене Милутинове цркве, једна од најлепших и најмонументалнијих грађевина на целој Светој гори. почев од Часне трпезе са киворијумом па до тронова, међу којима је и онај чудотворне иконе Богородице Тројеручице, коју је по легенди Свети Сава донео из Јерусалима. У плану је такође и рестаурација свих врата на храму, истинских уметничких дела, од којих су нека, рецимо, урађена у седефу и корњачином оклопу.

Указујући на то да је Хиландар свето место где се дуже од 825 година не гаси кандило, где се моли на српском језику за нашу отаџбину и за наш род православни, Селаковић је напоменуо да озбиљну подршку обнови Свете царске српске лавбре, као и даљем развоју самога манастира, његове економије, те обнове читавог комплекса, даје председници Србије Александар Вучић и Влада на челу са Милошем Вучевићем. Министар је подсетио на то да је само у овој години држава издвојила за наставак радова на обнови манастира 90 милиона динара, односно да је у протекле две деценије тај износ премашио две милијарде динара, те да је 2021. донет Закон о очувању културног и историјског наслеђа Светог манастира Хиландар, који ће омогућити и наредне врсте радова, „који ће представљати печат данашње генерације у великој српској националној задужбини.

М. С.