Древни Фрањевачки самостан постаје наш савременик

Низ значајних налаза откривених током радова на рехабилитацији Фрањевачког самостана у Бачу, од артефаката из древне радионице и остатака богате некрополе, до скривеног подрума или каснороманичког портала пронађеног испод малтера код главног улаза, додатно би могли да осветле историју, али и дају неку нову димензију једном од најстаријих сачуваних сакралних објеката на овим просторима, који су у другој половини 12. века подигли каноници Св. гроба Јерусалимског. Подсетимо, обнова овог здања из 1169. године почела је лане на темељу пројекта Покрајинског завода за заштиту споменика културе, који је добио зелено светло Европске комисије, те је за његову реализацију ЕУ одобрила грант тежак 890.000 евра...      

– Пројекат обнове Фрањевачког самостана је део шире идеје према којој наслеђе чини саставни део свакодневице, односно рехабилитацијом постаје наш савременик, неко ко доприноси квалитетнијем животу шире заједнице – каже за „Дневник” архитекта-конзерватор др Славица Вујовић, аутор пројекта „Векови Бача”. – И то је нешто за шта се ми као Покрајински завод залажемо још од 2004, када је Фрањевачки самостан и ушао у програме Европске комисије, који су за циљ имали ширење и популаризацију таквог модела интегрисаног наслеђа, односно интегративне заштите.

Рехабилитација овог изузетног здања, који се у континуитету користи осам векова, ушла је међу 26 најбољих консолидованих пројеката на тлу Југоисточне Европе, за које је оцењено да су зрели за то да се финансирају из ЕУ фондова као примери добре праксе који ће показати смисленост методологије унапређеног рада на заштити културне баштине где циљ није само пука обнова неког локалитета, него и то да он добије неку додатну вредност у односу на основну намену. Тако је Европска комисија на себе преузела 90 процената финансирања, док је наша држава, делом из републичке делом из покрајинске касе, обезбедила још 89.000 евра.

–  Извођење планираних радова је у току и они иду жељеном динамиком. Инсталације, које су раније биле у толико катастрофалном стању да је претила велика опасност од пожара или поплаве, сада су изведене готово у целости, почев од водоводне мреже, фекалне и атмосферске канализације, развода јаке и слабе стује, противпровалне, громобранске и противпожарне заштите, закључно са системом грејања и хлађења. Такође су створени услови и за подизање нивоа квалитета живота саме фрањевачке заједнице, оспособљено је још неколико соба, односно апартмана, а повећана је и могућност прихватања посетилаца прављењем  модерних тоалета и слично.

До краја октобра ће, наводи др Славица Вујовић, бити завршени сви планирани спољашњи радови - приводи се санација кровне конструкције и зиданих структура здања, остало је тек још мало посла на фасадама, спољашња дрвенарија је готово сва постављена, следи поплочавање околних стаза и платоа... Акценат ће потом у потпуности бити на унутрашњости манастира, односно на ентеријерима. Предвиђена је конзервација и рестаурација столарије и израда нове по узору на стару, постављање подних облога (са очувањем аутентичних и допуном оштећених), адаптација просторија за потребе будуће сталне музејске поставке, као и израда намештаја за те собе и рефекторијум...  

– Налази откривани током радова захтевали су додатно укључење струке, али и неке модификације у самом пројекту.  Рецимо, током копања канала за одвођење атмосферске воде и фекалне канализације нашило се на остатке неколико грађевина. За једну се готово са сигурношћу може рећи да је била средњовековна радионица, чак постоје индиције да се ради о 13. веку, те да се ту можда глеђосао цреп, што је заиста велика реткост. А наишло се и на један сакрални објекат  окружен  некрополом и гробницама рађеним од камена. 

Археолошка ископавања су управо у току и очекују се нови подаци о самим грађевинама, али и о животу овог локалитета кроз његово дуго трајање. У самом самостану наишло се на подрум, за који се није знало да постоји, а пронађен је и портал испод малтера код главног улаза са репрезентативном каменом пластиком. Сви ти налази захтевају посебну пажњу у смисли опредељења како ћемо их презентовати, али неспорно дају велики квалитет вишесолојности целог пројекта.  

Сви радови ће бити завршени у априлу 2018, најављује др Вујовић, али и напомиње да ће се тиме, заправо, само створити основни предуслови да Фрањевачки самостан буде у функцији шире заједнице, односно локалне средине. Но, да би се то у пуној мери заиста и постигло, биће непоходно, истиче саговорница „Дневника”, још додатног труда како би се подржало опремање и функционисање новог музејско-едукативног центра у овом споменику културе, у којем би се могао водити intеrrеligijski дијалог, интеркултурни дијалог, али и где би вредело доћи и видети шта је све на овом простору специфично – не само самостан, него и Тврђаву Бач и манастир Бођане са изузетним живописом Христифора Жефаровића...

– У овој целој причи имамо још једну додатну мотивацију – номинациони досије за стављане древног Бача са окружењем на листу Унескове светске баштине. На последњој седници националног комитета за Унеско јасно је дато до знања да је Бач са окружењем једино наше добро за које ће се у овом циклусу радити номинациони досије. Остало је само да се донесе одлука о карактеру номинације, да ли ће се ићи на тзв. мешовито културно и природно добро, и због чињенице да је Бачко Подунавље недавно уписано на Унескову листу резервата биосфере, или ће превладати опредељење за нешто ужи оквир - културни предео, где би фокус био на древном Бачу. У сваком случају, наш је задатак да интензивирамо припрему номинационог документа, да тај посао завршимо у наредних годину дана, прођемо посету експерата и у јануару 2019. пошаљемо досије у Париз. 

   М. Стајић