Драган Станић: Матица српска зна куда треба да идемо

Поред разматрања извештаја о четворогодишњем раду Матице, као и установа и предузећа које је основала - Библиотеке, Галерије и Издавачког центра - дневним редом је био предвиђен и избор нових сазива Председништва, Управног одбора и Надзорног одбора, као и председника друштва. Одлуком чланова Скупштине, и у наредном четворогодишњем мандату Мативцу српску ће водити професор Филозофског факултета у Новом Саду, књижевник и проучавалац књижевности проф. др Драган Станић (у књижевности познат под псеудонимом Иван Негришорац), који је на челу наше најстарије књижевне, културне и научне институције од 2012.

– Мислим да имамо све разалоге да будемо задовољни оним што је Матица српска урадила за, ево, скоро два пуна века – каже за „Дневник“ проф. др Драган Станић, уз подсећање да је друштво основано 1826. – Она се развила у установу која, слободно то можемо рећи, у систему словенских матица нема премца, и при томе се није претворила – што, рецимо, Матица хрватска јесте – у неку врсту параполитичке организације. Матица српска је остала строго научна установа, која упоставља темеље на којима треба базирати свој поглед на национално саморазумевање, пре свега у сфери језика, књижевности, културе, науке и свих облика креативности. Оваква активност српске научне заједнице, а у њој и Матице српске и других институција највишег реда, допринела је да у свим тим процесима не лутамо онолико колико, на пример, Хрвати лутају, који веома често неке облике историјски неутемељених ставова узимају за основу сопственог националног бића. У сваком случају, они који оштро критикују облике српског националног саморазумевања најчешће превиђају чињеницу да смо ми захваљујући управо деловању науке, па и оваквих установа, Матице и САНУ у првом реду, створили добру и здраву базу за некакав будући развој националне културе и саме нације. И како време буде одмицало, то ће нам постајати све јасније, а мислим да је и Матица дужна да помогне да свако разуме ове сложене процесе, и то не само на нашем националном простору, већ и на целом Балкану, у Европи и свету.

По речима професора Станића, Матица улази у веома изазован период, баш као што и српски народ улази у такав период - период који му отвара велике перспективе:

– Ми у овом тренутку можемо да водимо једну крајње озбиљну и ефективну културну, научну и државну политику усмерену ка одбрани сопствених интереса. Интереса које ћемо умети паметно да дефинишемо. Реалних поставки за такву политику ми сада заиста имамо и ствари иду очекивано тешко, али добрим токовима. А основно поље искушавања у наредном периоду биће на нивоу оних заиста префињених, па и луцидних решења, због којих је нама пре свега потребна мобилизација свих креативних потенцијала које као народ, као политичка заједница, али и као културна и научна заједница имамо. Зато нам је потребна елиминација свих непотребних сукоба, тим пре што гомилу негативних афективних стања, које видимо ту око нас, нико разуман не може да правда, а уз то су потпуно контрапродуктивна у односу на реални национални интересе. Дакле, потребно нам је смиривање ситуације, како бисмо у тој смирености дошли до најбољих решења на свим нивоима. Мислим да ми у Матици српској у овом тренутку добро знамо шта у домену културних и научних послова треба да радимо, односно како у наредном периоду установа треба да се развија.

Пре свега, појашњава проф. Станић, Матица српска мора да се развија на оним основама како је то и досад дефинисала: да развија све сегменте научног живота и све облика рада које као установа обезбеђује нашој научној заједници, од система научних часописа до интензивирања деловања разних научних одбора. Подсетимо, уз већ постојеће, два научна одбора су формирана prеthodnih година, Крајишки и Косовскометохијски, а у припреми је и оснивање нових, који ће не само развијати систем знања, који је потребан а није био довољно развијен, него ће имати и јако важних реперкусија на плану практичне делатности, па и међународне сарадње.

– Не смемо, наравно, никако заборавити Матичину бригу о језику – додаје професор Станић. – Та брига је у протеклом периоду исказана на најбољи могући начин, јер је Матица објавила и Правопис и Нормативну граматику и Једнотомни речник. Али ми идемо даље. Радимо сада капиталне ствари као што је, рецимо, вишетомни Речник српског језика. Нажалост, имамо проблема како да очувамо тим који ради на том пројекту, јер никада материјална средства не могу да испрате све оне стваралачке потенцијале које Матица има. Али ипак настојимо да стабилизујемо тај тим, а то је свега неколико људи, који би за пет-шест година интензивног рада могли завршити речник који ће имати шест или седам томова и обрадити око 150.000 речи. Томе треба додати и Историјски речник српског језика, на којем се ради од 2012. И премда нисмо имали могућности за не знам како динамичан развој, ипак је на том пољу урађен сијасет корисних ствари, тако да ће у међувремену бити публиковано много књига и рукописа, који служе као грађа за израду тог речника. Та грађа би требало да нам покаже како се народни, српски језик формирао у оном периоду када о њему имамо егзактних података. Реч је, дакле, о сачуваним текстовима, пре свега од 12. века, па све до 18. века, када је дошло до оне сложене мешавине која је формирала славеносрпски језик. А подсећам да је и тај речник, Речник славеносрпског језика, код нас у изради. И све то воде најкомпетентнији научници које наша историјска лингвистика и лексикографија има.

Трећи изузетно важан правац деловања Матице српске, истиче њен председник, јесте енциклопедистика, „која је од највеће могуће важности за сваку заједницу која хоће о себи нешто поуздано да зна”.

– Матица развија изузетно моћне и снажне публикације: Националну енциклопедију и Српски биографски речник, а када томе додамо Лексикон писаца српске књижевности и  Антологијску едицију Десет векова српске књижевности, онда су ту елементи у којима дефинишемо неке канонске вредности српске књижености, културе, па и целокупног националног живота. Уз помоћ свих ових књига ми знамо ко смо и шта смо. Истовремено, већ поменута сфера међународне сарадње је нешто што мислим да ће у наредне четири године бити у самом средишту живота Матице српске. И стога на том пољу морамо да мобилишемо све потенцијале, да и постигнемо оне резултате које бисмо желели.

Јер, појашњава професор Станић, ми ћемо морати да причу о томе шта се дешавало у протеклих тридесетак година, од распада заједничке државе, поново интернационализујемо:

– Ако имамо снагу као научна и интелектуална, па и политичка заједница – при чему политичку заједницу остављам на последњем месту, јер сам уверен у то да ту причу треба да воде наука и култура – и ако будемо уз себе имали државу која ће то подржати, а верујем да ћемо имати, ми ћемо онда то питање моћи да поставимо у сасвим новим околностима на међународном плану. И јасно видим у будућности ситуацију у којој Петер Хандке више неће на тако сраман начин бити изолован, него ће многи поштени интелектуалци и људи склони да објективно и аргументовано мисле, закључити да су се западни центри моћи дебело огрешили о српски народ. И због тога су, на пример, настале Матичине публикације на енглеском језику, „Litеrary линкс оф Матица српска” и „Synadža – Матица српска Интернатионал Јоурнал фор Социал Сциенцес, Артс анд Цултуре”, па се већ показује да су од огромног значаја, иако се још увек не види довољно јасно њихов ефекат. Против Срба се води озбиљан културални рат и ми се за тај рат најзад морамо адекватно, а то значи озбиљно спремити. 

На крају, на питање како види Матицу српску за четири године, проф. др Драган Станић каже да је види као просперитетну установу, која ће постављати себи све новије и новије циљеве сопственог развоја.

– У првом реду ту мислим на нове одборе и нове публикације, чија је пре свега улога да буду мостови Матице српске и српске културе у целини са другим народима и другим културама. Волео бих да видим, дакле, Матицу српску која ће паметно износити најбоље и најкреативније разултате на светску пијацу, и волео бих да друге културе могу објективно те вредности да препознају. Да препознају праву природу наше културе, да препознају нешто изузетно здраво и позитивно, рекао бих и мирољубиво, ако имамо на уму пре свега наш светосавски темељ, тачније основни христовски образац. Тај образац и данас јесте још увек делотоворан у читавој западној култури нашег времена, а са том културом ми треба да водимо темељне разговоре. То је тако без обзира на чињеницу што је у западним културама хришћанство систематски потискивано и темељно маргинализовано. Ипак, уверен сам у то да целу светску културу треба водити ка одбрани тих највиших хришћанских и хуманистичких вредности јер ће једино такав концепт спасити свет од коначне пропасти. Као што сам уверен и у то да на таквим начелима треба да развијамо и Матицу српску и целу српску културу. Зато мислим да смо на добром путу и да треба храбро да идемо у будућност. И уверен сам да ћемо у тој будућности ми бити они који ће савладати све тешкоће а тешкоће неће  савладати нас.

М. Стајић