Bjelogrlić: Balkan je sa svojim apsurdima idealan za fikciju

Serija počinje dočekom Nove 1934. godine i kulminiraće atentatom na kralja Aleksandra Karađorđevića.



“Te godine, od kraja dvadesetih do početka Drugog svetskog rata, kada sam ja i zamislio da se trilogija ''Senke nad Balkanom'' dešava, uveliko su odredile kako će izgledati čitav 20. vek u celom svetu, a posebno na Balkanu. Neke stvari neverovatno podsećaju na ovo danas, a možete videti i korene onoga što mi danas živimo”, rekao je Bjelogrlić na konferenciji za novinare u Sarajevu.



Sve to je stavljeno, kako kaže, u jednu fikciju, psihološki triler koji ima veze i s mistikom i politikom i putevima droge koji su bili i uvek će, primećuje, biti obeležje Balkana.“Koliko god da ova sezona deluje komplikovanije, ona to nije. Sve te linije koje se ukrste u petoj, šestoj epizodi pred sam rasplet, vrlo su precizne, vode se paralelno, njihovi su tokovi jasni. Prva epizoda, koja deluje kao eksplozija, ima puno informacija”, objasnio je Bjelogrlić.



On je istakao da taj period, kojim se bavi u seriji, obiluje kontroverzama što je idealno za fikciju i stvaraoce.



“Te sive zone, u kojima se ne zna da li je bilo ovako ili onako, idealne su za kreaciju. Ceo Balkan je pun kontroverzi i čudno mi je da ne znamo da iskoristimo to što živimo na prostoru koji je pun apsurda i nenormalnih stvari, što je idealno za serije i filmove”, istakao je Bjelogrlić.



Uvek smo se, primećuje, osvrtali na realnost nekako otužno, umesto da pomerimo ugao i na sve gledamo kao na razbarušeni svet u kome ima svega.“Ima i dobrih ljudi i zajebanih, i kada se to pomeša sa svim kontroverzama i ludostima koje Balkan nosi, to je vrlo inspirativno i ne mora kod čoveka neminovno da proizvede gorčinu već može na to da gleda kao na razbarušen i blesav svet”, istakao je Bjelogrlić.



Kaže da je njegov generalni stav da su ljudi dobri, samo ih okolnosti čine ludim, posebno na Balkanu.



“Najčešće čujete kako su nekog super dočekali u Hrvatskoj ili drugog koji se odlično proveo u Beogradu, a kada čitate štampu i gledate TV, vi mislite da ćemo sutra zaratiti. U tom prostoru umetnici treba da nastupe i prate male ljude, a da kombinuju s visokom politikom. Uvek će mali ljudi biti pozitivni, a političari negativci. Političari nikada nisu najbolji predstavnici jednog društva. To znamo svi”, naglasio je Bjelogrlić.



Kaže da je uz sva očekivanja bilo jako teško raditi na drugoj sezoni, jer nisu uspeli da se oslobode tog opterećenja.



“Prvi put sam imao neizvesnost i tremu da li će ljudi uopšte prepoznati to što radim, pošto se serija i dramaturški i estetski razlikovala od svega što se kod nas do tada radilo. Nismo znali da li će ljudi to prihvatiti i onda se desilo da su prihvatili u većem broju nego što smo očekivali i samim tim smo imali teret”, priznao je Bjelogrlić i naglasio da nije pristajao ni na jedan kompromis.



“To je i produkciono i mentalno jako teško. Finansijski se ne isplati, a košta vas živaca. Deset meseci živite u jednom zatvorenom svetu i prvo što sam rekao, kada smo završili, bilo je da neće biti treće sezone. I dalje to mislim, ali malo manje”, dodao je Bjelogrlić.



Na pitanje da li će konačno u Hrvatskoj biti prikazana serija, reditelj nije imao odgovor.



“Nekim čudom serija jedino u Hrvatskoj nije prikazana. Sada počinje da se daje u Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj i Južnoj Americi, a u Hrvatskoj ne. Apsurdno je da u ''Senkama 2'' igra 10 vrsnih hrvatskih glumaca, a ne prikazuje se u Hrvatskoj i ja sam iznenađen time, posebno što sam ja jedan od retkih autora iz Beograda čije su serije i filmovi išli u Hrvatsku i bili vrlo gledani”, rekao je Bjelogrlić i dodao da ne veruje da je problem spominjanje Pavelića i ustaša.



Reditelj i glumac je kazao da bi voleo da naprave platformu na kojoj bi ljudi moglu u jednom cugu da odgledaju celu seriju.



“Serija je i pravljena kao dugačak film i radnja mora u kontinuitetu da se prati. Ne znam da li je moguće realizovati tu ideju zbog proklete piraterije. Ali ako producenti uspeju da je zaštite, mislim da će posle emitovanja prve ili druge epizode, izaći cela serija i ljudi će moći da je pogledaju. To bi bila moja želja, a to je i praksa u svetu već godinama”, rekao je Bjelogrlić.



Manjifiko je ponovo radio muziku za seriju i prva epizoda se završava nastupom slovenačke grupe “Sestre” koja izvodi numeru “Barjak”, a Bjelogrlić najavljuje i makedonsku pesmu: “Od treće epizode imamo i Makedoniju u seriji i onda sam rekao da će to biti beogradska serija koja će imati slovenački i makedonski hit”.



Prisetio se da je prvi put došao na Sarajevo Film Festival 1998. godine kao verovatno prvi srpski filmski stvaralac nakon rata, da bi se prošle godine pojavio sa “estetski hrabrom serijom” i nije bio siguran da će se ona dopasti publici, a nakon sinoćne projekcije, zadovoljan je reakcijama.



“Sala je bila puna. Žao mi je što neki moji prijatelji iz Beograda nisu mogli da uđu jer nije bilo mesta, ali mi je drago da je tako veliko interesovanje”, rekao je Bjelogrlić.