Бјелогрлић: Балкан је са својим апсурдима идеалан за фикцију

Серија почиње дочеком Нове 1934. године и кулминираће атентатом на краља Александра Карађорђевића.



“Те године, од краја двадесетих до почетка Другог светског рата, када сам ја и замислио да се трилогија ''Sеnkе над Балканом'' дешава, увелико су одредиле како ће изгледати читав 20. век у целом свету, а посебно на Балкану. Неке ствари невероватно подсећају на ово данас, а можете видети и корене онога што ми данас живимо”, рекао је Бјелогрлић на конференцији за новинаре у Сарајеву.



Све то је стављено, како каже, у једну фикцију, психолошки трилер који има везе и с мистиком и политиком и путевима дроге који су били и увек ће, примећује, бити обележје Балкана.“Колико год да ова сезона делује компликованије, она то није. Све те линије које се укрсте у петој, шестој епизоди пред сам расплет, врло су прецизне, воде се паралелно, њихови су токови јасни. Прва епизода, која делује као експлозија, има пуно информација”, објаснио је Бјелогрлић.



Он је истакао да тај период, којим се бави у серији, обилује контроверзама што је идеално за фикцију и ствараоце.



“Те сиве зоне, у којима се не зна да ли је било овако или онако, идеалне су за креацију. Цео Балкан је пун контроверзи и чудно ми је да не знамо да искористимо то што живимо на простору који је пун апсурда и ненормалних ствари, што је идеално за серије и филмове”, истакао је Бјелогрлић.



Увек смо се, примећује, освртали на реалност некако отужно, уместо да померимо угао и на све гледамо као на разбарушени свет у коме има свега.“Има и добрих људи и зајебаних, и када се то помеша са свим контроверзама и лудостима које Балкан носи, то је врло инспиративно и не мора код човека неминовно да произведе горчину већ може на то да гледа као на разбарушен и блесав свет”, истакао је Бјелогрлић.



Каже да је његов генерални став да су људи добри, само их околности чине лудим, посебно на Балкану.



“Најчешће чујете како су неког супер дочекали у Хрватској или другог који се одлично провео у Београду, а када читате штампу и гледате ТВ, ви мислите да ћемо сутра заратити. У том простору уметници треба да наступе и прате мале људе, а да комбинују с високом политиком. Увек ће мали људи бити позитивни, а политичари негативци. Политичари никада нису најбољи представници једног друштва. То знамо сви”, нагласио је Бјелогрлић.



Каже да је уз сва очекивања било јако тешко радити на другој сезони, јер нису успели да се ослободе тог оптерећења.



“Први пут сам имао неизвесност и трему да ли ће људи уопште препознати то што радим, пошто се серија и драматуршки и естетски разликовала од свега што се код нас до тада радило. Нисмо знали да ли ће људи то прихватити и онда се десило да су прихватили у већем броју него што смо очекивали и самим тим смо имали терет”, признао је Бјелогрлић и нагласио да није пристајао ни на један компромис.



“То је и продукционо и ментално јако тешко. Финансијски се не исплати, а кошта вас живаца. Десет месеци живите у једном затвореном свету и прво што сам рекао, када смо завршили, било је да неће бити треће сезоне. И даље то мислим, али мало мање”, додао је Бјелогрлић.



На питање да ли ће коначно у Хрватској бити приказана серија, редитељ није имао одговор.



“Неким чудом серија једино у Хрватској није приказана. Сада почиње да се даје у Бугарској, Румунији и Грчкој и Јужној Америци, а у Хрватској не. Апсурдно је да у ''Sеnkama 2'' игра 10 врсних хрватских глумаца, а не приказује се у Хрватској и ја сам изненађен тиме, посебно што сам ја један од ретких аутора из Београда чије су серије и филмови ишли у Хрватску и били врло гледани”, рекао је Бјелогрлић и додао да не верује да је проблем спомињање Павелића и усташа.



Редитељ и глумац је казао да би волео да направе платформу на којој би људи моглу у једном цугу да одгледају целу серију.



“Серија је и прављена као дугачак филм и радња мора у континуитету да се прати. Не знам да ли је могуће реализовати ту идеју због проклете пиратерије. Али ако продуценти успеју да је заштите, мислим да ће после емитовања прве или друге епизоде, изаћи цела серија и људи ће моћи да је погледају. То би била моја жеља, а то је и пракса у свету већ годинама”, рекао је Бјелогрлић.



Мањифико је поново радио музику за серију и прва епизода се завршава наступом словеначке групе “Сестре” која изводи нумеру “Барјак”, а Бјелогрлић најављује и македонску песму: “Од треће епизоде имамо и Македонију у серији и онда сам рекао да ће то бити београдска серија која ће имати словеначки и македонски хит”.



Присетио се да је први пут дошао на Сарајево Филм Фестивал 1998. године као вероватно први српски филмски стваралац након рата, да би се прошле године појавио са “естетски храбром серијом” и није био сигуран да ће се она допасти публици, а након синоћне пројекције, задовољан је реакцијама.



“Сала је била пуна. Жао ми је што неки моји пријатељи из Београда нису могли да уђу јер није било места, али ми је драго да је тако велико интересовање”, рекао је Бјелогрлић.