Najpoznatiji šeprtlja: Hrabri Gaša ubija ajkulu turpijicom za nokte!

Gaša je, i pošto se osamostalio, nastavio druženje sa dvojicom reportera i njihovim ljubimcem Marsupilamijem. S druge strane, ovi junaci će se povremeno pojavljivati, na plakatima ili kao lutke, u “Gaši Šeprtlji” da podsete čitaoce na sebe, ali i da Franken podgreje nostalgiju prema starim junacima.

Početna postavka-pozornica stripa je brzo definisana: Gaša je administrator u redakciji strip magazina koji se zove “Spiru” (u ovdašnjem prevodu “Stripoteka”); izdavačka kuća zove se, saznajemo to u novoizašlom tomu (“Gaša Šeprtlja 14-16” Andre Frankena; izdavači “Beli put” i “Darkwood” 2017), “Bela šuma“. On se, koliko god može, ne meša u svoj posao - radije peče palačinke - pa ima problema sa gomilama nesređene pošte; svoju prirodnu lenjost pokušava da kompenzira pronalazačkim poduhvatima koji uglavnom neslavno završavaju. Kolege iz redakcije ga trpe sa manje ili više gunđanja ali ponekad i njima prekipi pa mu žestoko odgovore – osim gospođice Zorice koju Gaša oduševljava a on nju vodi na lude izlete i zamišlja u još luđim mačo-avanturama (kakve su jahanje ajkula ili borbe s ajkulama - turpijicom za nokte).

Među najboljima u izboru „Monda”

Zahvaljujući „Darknjoodu” i „Belom putu” konačno je na ovim prostorima moguće pročitati kompletan strip; za razliku od ranijih haotičnih objavljivanja ovog puta su table poređane hronološki, odštampane kvalitetno, u punom koloru i uvezane u tvrde korice. Čitav serijal (u šest tomova) nezaobilazno je štivo za ljubitelje 9. umetnosti, ali i svekolike umetnosti jer je „Gaša Šeprtlja”, u izboru čitalaca lista „Mond”, svrstan među 100 najboljih knjiga 20. veka!

Pored stalnih likova novi kolega od ovog toma je Brančilo, rođeni depresivac i baksuz kome baš ništa ne polazi od ruke. U redakciju povremeno dolazi gospodina Gužvić sa namerom da potpiše ugovor  ali to mu nikad ne uspe jer Gaša redovno, najčešće nenamerno, upropasti taj presudni trenutak. Redakciju povremeno poseti i provalnik Fredi “Čarobni prsti” koji, naravno, izvuče deblji kraj. Izvan redakcije Gaša redovno sreće svog drugara Žiću, ali i nesretnog i nespretnog policajca Milkana koji najčešće izvuče deblji kraj iz susreta sa Gašom ili njegovim prastarim automobilom “fijatom” 509. Kao što obožava svoj auto Gaša obožava i svoje ljubimce neobuzdanu mačku i namćorastog galeba koji terorišu svakoga u redakciji te ribicu Šaranka; generalno, Gaša je ljubitelj prirode i živog sveta – tu se računa divlja puzavica i pomahnitali kaktus, ali i druge biljke (neke su i mesožderke) koje čuva na poslu. Mada, nije uvek lako sa prirodom pa tako sova koja huče čitave noći ne dozvoljava Gaši da zaspi a on joj uzvraća celodnevnim sviranjem na gitari da i ona vidi kako je biti neispavan!

I crtež bez okvira

Svaka Gašina dogodovština počinje i završava se na istoj tabli što je od Frankena osim izuzetnog crtačkog majstorstva tražilo posebnu disciplinu i način razmišljanja koji je razvio do savršenstva. Ovaj tom sadrži tri “obična” albuma (table od 709 do 847) i zanimljiv je i po tome što Franken povremeno razbija klasičnu tablu crtežima bez okvira ili njenim potpunim ukidanjem - izveštaj sa utakmice je novinski članak sa ilustracijama.

A u netipičnoj epizodi u kojoj je Gaša reporter u poseti ZOO vrtu on otkriva svoje parnjake iz prirode - lenjivce. Lenjost se ponekad prepliće za genijalnim zamislima - tako Gaša “gradi” duboke tunele u arhivi i tamo blaženo drema! Ponekad, pak, od arhive pravi lavirinte za zabavu kolega ili mu, opet, na volšeban način uspeva da, kao rudar, pronađe traženu knjigu. Naravno, ti trenuci genijalnosti ne traju dugo, a češći su oni u kojima on dokumentaciju i svakojake drangulije lopatom tovari u orman.

Gaša je oličenje prosečnog čoveka: ni po čemu izuzetan, ne preterano bistar i uredan, večito neispavan i spreman da to nadoknadi, sklon “hvatanju krivina”, s manjkom uvažavanja za šefove i umišljene bogataše. On ima žestoku potrebu da izmisli metode koji će olakšati rad u redakciji i svim ljudima na svetu (a njemu doneti slavu i novac). Ovi pokušaji neslavno završavaju ali to njega nikad ne pokoleba u dobroj nameri. Gaša zaslužuje odrednicu “šeprtlja” ali ga to ne diskvalifikuje u svesti čitaoca koji mora sebi da prizna da ni sam nije mnogo bolji.

Ilija Bakić