Најпознатији шепртља: Храбри Гаша убија ајкулу турпијицом за нокте!
Гастон, односно Гаша Шепртља Андре Франкена (1924-1997) појавио се као главни јунак стрипа 28. фебруара 1957. године на страницама “Ле јоурнал де Спироу” а до тада је “статирао” у епизодама Франкеновог серијала “Спиру и Фантазио” – запажена је његова појава у причи “Повратак у мезозоик” у којој кроз густ саобраћај вози бицикл и ноншалантно чита новине, а пар слика касније носи поломљени бицикл; у следећој епизоди Гашу замало да прегазе баш Спиру и Фантазио!
Гаша је, и пошто се осамосталио, наставио дружење са двојицом репортера и њиховим љубимцем Марсупиламијем. С друге стране, ови јунаци ће се повремено појављивати, на плакатима или као лутке, у “Гаши Шепртљи” да подсете читаоце на себе, али и да Франкен подгреје носталгију према старим јунацима.
Почетна поставка-позорница стрипа је брзо дефинисана: Гаша је администратор у редакцији стрип магазина који се зове “Спиру” (у овдашњем преводу “Стрипотека”); издавачка кућа зове се, сазнајемо то у новоизашлом тому (“Гаша Шепртља 14-16” Андре Франкена; издавачи “Бели пут” и “Darkwood” 2017), “Бела шума“. Он се, колико год може, не меша у свој посао - радије пече палачинке - па има проблема са гомилама несређене поште; своју природну лењост покушава да компензира проналазачким подухватима који углавном неславно завршавају. Колеге из редакције га трпе са мање или више гунђања али понекад и њима прекипи па му жестоко одговоре – осим госпођице Зорице коју Гаша одушевљава а он њу води на луде излете и замишља у још луђим мачо-авантурама (какве су јахање ајкула или борбе с ајкулама - турпијицом за нокте).
Међу најбољима у избору „Монда”
Захваљујући „Даркњооду” и „Белом путу” коначно је на овим просторима могуће прочитати комплетан стрип; за разлику од ранијих хаотичних објављивања овог пута су табле поређане хронолошки, одштампане квалитетно, у пуном колору и увезане у тврде корице. Читав серијал (у шест томова) незаобилазно је штиво за љубитеље 9. уметности, али и свеколике уметности јер је „Гаша Шепртља”, у избору читалаца листа „Монд”, сврстан међу 100 најбољих књига 20. века!
Поред сталних ликова нови колега од овог тома је Бранчило, рођени депресивац и баксуз коме баш ништа не полази од руке. У редакцију повремено долази господина Гужвић са намером да потпише уговор али то му никад не успе јер Гаша редовно, најчешће ненамерно, упропасти тај пресудни тренутак. Редакцију повремено посети и провалник Фреди “Чаробни прсти” који, наравно, извуче дебљи крај. Изван редакције Гаша редовно среће свог другара Жићу, али и несретног и неспретног полицајца Милкана који најчешће извуче дебљи крај из сусрета са Гашом или његовим прастарим аутомобилом “фијатом” 509. Као што обожава свој ауто Гаша обожава и своје љубимце необуздану мачку и намћорастог галеба који тероришу свакога у редакцији те рибицу Шаранка; генерално, Гаша је љубитељ природе и живог света – ту се рачуна дивља пузавица и помахнитали кактус, али и друге биљке (неке су и месождерке) које чува на послу. Мада, није увек лако са природом па тако сова која хуче читаве ноћи не дозвољава Гаши да заспи а он јој узвраћа целодневним свирањем на гитари да и она види како је бити неиспаван!
И цртеж без оквира
Свака Гашина догодовштина почиње и завршава се на истој табли што је од Франкена осим изузетног цртачког мајсторства тражило посебну дисциплину и начин размишљања који је развио до савршенства. Овај том садржи три “обична” албума (табле од 709 до 847) и занимљив је и по томе што Франкен повремено разбија класичну таблу цртежима без оквира или њеним потпуним укидањем - извештај са утакмице је новински чланак са илустрацијама.
А у нетипичној епизоди у којој је Гаша репортер у посети ЗОО врту он открива своје парњаке из природе - лењивце. Лењост се понекад преплиће за генијалним замислима - тако Гаша “гради” дубоке тунеле у архиви и тамо блажено дрема! Понекад, пак, од архиве прави лавиринте за забаву колега или му, опет, на волшебан начин успева да, као рудар, пронађе тражену књигу. Наравно, ти тренуци генијалности не трају дуго, а чешћи су они у којима он документацију и свакојаке дрангулије лопатом товари у орман.
Гаша је оличење просечног човека: ни по чему изузетан, не претерано бистар и уредан, вечито неиспаван и спреман да то надокнади, склон “хватању кривина”, с мањком уважавања за шефове и умишљене богаташе. Он има жестоку потребу да измисли методе који ће олакшати рад у редакцији и свим људима на свету (а њему донети славу и новац). Ови покушаји неславно завршавају али то њега никад не поколеба у доброј намери. Гаша заслужује одредницу “шепртља” али га то не дисквалификује у свести читаоца који мора себи да призна да ни сам није много бољи.
Илија Бакић