Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

UZ ODLAZAK VIOLISTE LASLA HORVATA (1934–2024), JEDNOG OD UTEMELJIVAČA AKADEMIJE UMETNOSTI Neponovljiva posvećenost izuzetnog profesora

23.12.2024. 09:35 09:42
Piše:
Izvor:
Dnevnik
Ласло Хорват
Foto: AUNS

Redovni profesor viole u penziji, Laslo Horvat, spada u najznačajnije umetnike izvođaštva na violi, i najuspešnije pedagoge druge polovine XX veka, koji su delovali u Novom Sadu.

Osnivač je i pokretač muzičkog života i Katedre za gudačke instrumente Akademije umetnosti u Novom Sadu. 

Pođimo redom; Laslo Horvat rođen je na Sušaku, 19. juna 1934. godine. Završio je srednju Muzičku školu „Isidor Bajić“ u Novom Sadu, a studije viole završio je na Muzičkoj akademiji u Beogradu, u klasi profesora L. Miranova, 1961. godine. Posle diplomiranja bio je profesor u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“ u Novom Sadu od 1962. godine, ujedno i solo violista Opere Srpskog narodnog pozorišta. Počev od 1969. godine, Laslo Horvat bio je solo violista Novosadskog kamernog orkestra i član Gudačkog kvarteta „Collegium musicum“.

Dalji razvojni put Lasla Horvata odvijao se u svojstvu soliste na violi, čime je postigao značajnu afirmaciju viole kao solističkog instrumenta. Kao solista, nastupao je na velikom broju resitala zajedno sa svojom suprugom, profesorkom klavira, Mirom Horvat, u mnogim mestima Vojvodine, i snimao je za Radio Novi Sad. Repertoar violiste Lasla Horvata obuhvatao je veliki broj koncerata za violu, od kojih se izdvajaju koncerti Baha, Telemana, Mocartova simfonija, končertante Vanhala, Hendla, Štamica, zatim sonate sledećih autora: Mateson, Bah, Grudzinski, Brams, Šoproni, kao i razni koncertni komadi i dela domaćih i stranih kompozitora. Sarađivao je sa mnogim eminentnim umetnicima i dirigentima, kao što su Antonio Janigro, Mladen Jagušt, Gaetano Čila i drugi.

Laslo Horvat bio je jedan od osnivača Katedre za gudačke instrumente Akademije umetnosti u Novom Sadu, koja je aktivna od samog osnivanja Akademije, 1974. godine. Započelo se sa studijama violine, a nastavilo otvaranjem studijskih programa preostalih gudačkih instrumenata – viole, violončela i kontrabasa. Za pedagoške i umetničke uspehe Katedre za gudačke instrumente u ranom periodu njenog delovanja zaslužni su istaknuti izvođači i pedagozi. Među njima su, uz Lasla Horvata, i violinisti Marina Jašvili, Evgenija Čugajeva, Dejan Mihailović, Uroš Pešić, Evgenija Kravceva, violončelista Ištvan Varga i kontrabasista Konstantin Ivanović.

Osamdesetih godina prošlog veka, na inicijativu upravo profesora Lasla Horvata, započinje sa radom Kamerni orkestar Akademija umetnosti, pod imenom “Camerata Academica”, koji i do današnjih dana postiže značajne umetničke rezultate. Katedra za gudačke instrumente razvijala se i narastala u prethodnih 50 godina. Trenutno uključuje osam klasa violine, jednu klasu viole, dve klase violončela i jednu klasu kontrabasa. Takođe, profesori Laslo Horvat i Ištvan Varga su utemeljili od 1993. godine Gudački kvartet u nastavi.

U svojstvu profesora viole na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, Laslo Horvat je učestvovao u radu žirija na mnogobrojnim takmičenjima, gde je svojim visokostručnim znanjem znatno doprineo kvalitetu pedagoške prakse i njenom unapređenju.

U klasi redovnog profesora viole Lasla Horvata diplomiralo je preko 50 violista i magistriralo nekoliko studenata, koji su aktivni članovi eminentnih orkestara u zemlji i inostranstvu. Veliki broj violista iz klase redovnog profesora Lasla Horvata nastavio je da se bavi pedagogijom u muzičkim školama širom Srbije i na AUNS. 

Bila sam student profesora Lasla Horvata od 1984. do 1988. i njegov asistent u periodu od 1994. do 1999. Hvala mu na posvećenosti, predanom radu i neponovljivom karakteru kojim je zračio. Profesor Paga ostaje u srcima svih nas koji smo ga poznavali i imali sreću da učimo od njega dugi niz godina. Neka mu je večna slava i hvala.

Dr um. Dušica Polovina

Izvor:
Dnevnik
Piše:
Pošaljite komentar