Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

УЗ ОДЛАЗАК ВИОЛИСТЕ ЛАСЛА ХОРВАТА (1934–2024), ЈЕДНОГ ОД УТЕМЕЉИВАЧА АКАДЕМИЈЕ УМЕТНОСТИ Непоновљива посвећеност изузетног професора

23.12.2024. 09:35 09:42
Пише:
Извор:
Дневник
Ласло Хорват
Фото: АУНС

Редовни професор виоле у пензији, Ласло Хорват, спада у најзначајније уметнике извођаштва на виоли, и најуспешније педагоге друге половине XX века, који су деловали у Новом Саду.

Оснивач је и покретач музичког живота и Катедре за гудачке инструменте Академије уметности у Новом Саду. 

Пођимо редом; Ласло Хорват рођен је на Сушаку, 19. јуна 1934. године. Завршио је средњу Музичку школу „Исидор Бајић“ у Новом Саду, а студије виоле завршио је на Музичкој академији у Београду, у класи професора Л. Миранова, 1961. године. После дипломирања био је професор у Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду од 1962. године, уједно и соло виолиста Опере Српског народног позоришта. Почев од 1969. године, Ласло Хорват био је соло виолиста Новосадског камерног оркестра и члан Гудачког квартета „Collegium musicum“.

Даљи развојни пут Ласла Хорвата одвијао се у својству солисте на виоли, чиме је постигао значајну афирмацију виоле као солистичког инструмента. Као солиста, наступао је на великом броју реситала заједно са својом супругом, професорком клавира, Миром Хорват, у многим местима Војводине, и снимао је за Радио Нови Сад. Репертоар виолисте Ласла Хорвата обухватао је велики број концерата за виолу, од којих се издвајају концерти Баха, Телемана, Моцартова симфонија, кончертанте Ванхала, Хендла, Штамица, затим сонате следећих аутора: Матесон, Бах, Грудзински, Брамс, Шопрони, као и разни концертни комади и дела домаћих и страних композитора. Сарађивао је са многим еминентним уметницима и диригентима, као што су Антонио Јанигро, Младен Јагушт, Гаетано Чила и други.

Ласло Хорват био је један од оснивача Катедре за гудачке инструменте Академије уметности у Новом Саду, која је активна од самог оснивања Академије, 1974. године. Започело се са студијама виолине, а наставило отварањем студијских програма преосталих гудачких инструмената – виоле, виолончела и контрабаса. За педагошке и уметничке успехе Катедре за гудачке инструменте у раном периоду њеног деловања заслужни су истакнути извођачи и педагози. Међу њима су, уз Ласла Хорвата, и виолинисти Марина Јашвили, Евгенија Чугајева, Дејан Михаиловић, Урош Пешић, Евгенија Кравцева, виолончелиста Иштван Варга и контрабасиста Константин Ивановић.

Осамдесетих година прошлог века, на иницијативу управо професора Ласла Хорвата, започиње са радом Камерни оркестар Академија уметности, под именом “Camerata Academica”, који и до данашњих дана постиже значајне уметничке резултате. Катедра за гудачке инструменте развијала се и нарастала у претходних 50 година. Тренутно укључује осам класа виолине, једну класу виоле, две класе виолончела и једну класу контрабаса. Такође, професори Ласло Хорват и Иштван Варга су утемељили од 1993. године Гудачки квартет у настави.

У својству професора виоле на Академији уметности у Новом Саду, Ласло Хорват је учествовао у раду жирија на многобројним такмичењима, где је својим високостручним знањем знатно допринео квалитету педагошке праксе и њеном унапређењу.

У класи редовног професора виоле Ласла Хорвата дипломирало је преко 50 виолиста и магистрирало неколико студената, који су активни чланови еминентних оркестара у земљи и иностранству. Велики број виолиста из класе редовног професора Ласла Хорвата наставио је да се бави педагогијом у музичким школама широм Србије и на АУНС. 

Била сам студент професора Ласла Хорвата од 1984. до 1988. и његов асистент у периоду од 1994. до 1999. Хвала му на посвећености, преданом раду и непоновљивом карактеру којим је зрачио. Професор Пага остаје у срцима свих нас који смо га познавали и имали срећу да учимо од њега дуги низ година. Нека му је вечна слава и хвала.

Др ум. Душица Половина

Извор:
Дневник
Пише:
Пошаљите коментар