TEORIJSKI DISKURS NEDAVNO U NOVOM SADU ODRŽANOG TAMBURICA FESTA Nauka se lepo druži sa izvođaštvom

Kao i prethodnih godina, i ove godine su se pozivu ove uvažene svetske asocijacije odazvali oni koji su svoj profesionalni angažman vezali za različite oblike tamburaškog muziciranja, za izradu tambure ili za dragocene aktivnosti usmerene na njenoj promociju. Naučni skup organizovan u dve sesije, otvorio je predsednik Svetske tamburaške asocijacije, dr Jovan Pejčić, naglasivši da, iako je najvažniji oblik negovanja tambure stvaralaštvo i interpretacija, ipak je istraživanje njenog razvoja podjednako značajan oblik zaštite i negovanja ovog za naš region izuzetno važnog instrumenta. 

U prvoj sesiji našli su se radovi u kojima su autori/ autorke svoju pažnju usmerili ka „opštim“ i „posebnim“ temama vezanim za tamburu. U okviru opštih, Julijana Baštić predstavila je bibliografiju dosadašnjih etnomuzikoloških izdanja, naučnih i stručnih radova na temu tambure u nas i time obezbedila veoma važan dokument za buduća istraživanja u ovoj oblasti. Marina Bardek, profesor tambure i aktivni svirač u različitim tamburaškim sastavima, govorila je o formalnom i neformalnom obrazovanju tamburaša, ističući dobre i manje dobre strane sviranja na sluh, odnosno korišćenja notnog pisma u savladavanju tajni tambure. 

O gradnji tambure u Bačkoj i o doprinosu bačkih graditelja standardizaciji oblika tambure veoma inspirativno govorio je Marinko Piuković. Ovaj poslenik tambure i tamburaštva prikazao je, u toku svog znalačkog izlaganja, raskošnu arhivsku građu kojom je raspolagao, a do koje je došao gotovo isključivo zahvaljujući sopstvenim naporima upoznavanja privatnih zbirki. Franjo Pećarić je predstavio Zagrebački tamburaški kvartet i njegov značaj u promociji tamburaške umetničke muzike, naglasivši da svojim delovanjem ovaj ansambl podstiče mlade i starije kompozitore da svoje opuse posvete upravo ovoj instrumentalnoj formaciji. 

Istraživanje razvoja tambure podjednako je značajan oblik zaštite ovog instrumenta

Značaj stvaralaštva za tamburu istakla je i muzikološkinja dr Ira Prodanov koja je izložila rad o prvom tamburaškom mjuziklu „Palo inje, pao sneg“ Jovana Adamova i Vanje Čobanova, ističući njegov značaj u kontekstu popularizacije tambure kroz jedan specifičan teatarski žanr koji je trenutno na repertoaru „Pozorišta mladih“. U okviru druge sesije, Anja Parčetić, student master studija Akademije umetnosti, govorila je o tradiciji tamburaške prakse u Somboru, ističući isključivo one sastave koji su delovali u okviru Tamburaškog društva osnovanog krajem 20. veka. Igor Kudeljnjak predstavio je 150 godina staru tradiciju negovanja tambure u Križevcima, potkrepljujući svoje izlaganje zanimljivim arhivskim dokumentima. 

Sličnim temama bavio se i Emir Prekić prikazavši izložbu pod naslovom „Tamburaška tradicija u Pljevljima“. Ovim izlaganjem ponovo je stavljen akcenat na značaj promocije rada tamburaša, te načine njenog sprovođenja, među kojima se izložba pokazala kao veoma atraktivan poligon. Danilo Ninković je, govoreći o Tamburaškoj Mondoviziji, istakao još jedan važan vid delovanja Tamburica Festa koji se realizuje u cilju, pre svega, podsticanja popularnog stvaralaštva za tamburu. Konačno, izlaganje Aleksandra Antunovića izdvojilo je sve one važne aspekte delovanja Muzeja Tamburica Festa u cilju širenja znanja o tamburi među stanovništvom različite uzrasne dobi.

Izlaganja sa 7. Kongresa Svetske tamburaške asocijacije pokazala su raskošan potencijal naučne misli kada je u pitanju tambura i tamburaštvo, a da se nauka lepo druži sa izvođaštvom dokazali su svojim prisustvom u publici uvaženi umetnici iz sveta tambure kao što je kompozitor Jovan Adamov, tamburaš i pedagog Stipan Jaramazović, te brojni gosti iz susednih država koji su bili učesnici ovogodišnjeg Tamburica Festa. Radovi sa 7. Kongresa Svetske tamburaške asocijacije naći će se u zborniku čije se izdavanje planira za sledeću godinu.

Ira Prodanov