ТЕОРИЈСКИ ДИСКУРС НЕДАВНО У НОВОМ САДУ ОДРЖАНОГ ТАМБУРИЦА ФЕСТА Наука се лепо дружи са извођаштвом

Као и претходних година, и ове године су се позиву ове уважене светске асоцијације одазвали они који су свој професионални ангажман везали за различите облике тамбурашког музицирања, за израду тамбуре или за драгоцене активности усмерене на њеној промоцију. Научни скуп организован у две сесије, отворио је председник Светске тамбурашке асоцијације, др Јован Пејчић, нагласивши да, иако је најважнији облик неговања тамбуре стваралаштво и интерпретација, ипак је истраживање њеног развоја подједнако значајан облик заштите и неговања овог за наш регион изузетно важног инструмента. 

У првој сесији нашли су се радови у којима су аутори/ ауторке своју пажњу усмерили ка „општим“ и „посебним“ темама везаним за тамбуру. У оквиру општих, Јулијана Баштић представила је библиографију досадашњих етномузиколошких издања, научних и стручних радова на тему тамбуре у нас и тиме обезбедила веома важан документ за будућа истраживања у овој области. Марина Бардек, професор тамбуре и активни свирач у различитим тамбурашким саставима, говорила је о формалном и неформалном образовању тамбураша, истичући добре и мање добре стране свирања на слух, односно коришћења нотног писма у савладавању тајни тамбуре. 

О градњи тамбуре у Бачкој и о доприносу бачких градитеља стандардизацији облика тамбуре веома инспиративно говорио је Маринко Пиуковић. Овај посленик тамбуре и тамбураштва приказао је, у току свог зналачког излагања, раскошну архивску грађу којом је располагао, а до које је дошао готово искључиво захваљујући сопственим напорима упознавања приватних збирки. Фрањо Пећарић је представио Загребачки тамбурашки квартет и његов значај у промоцији тамбурашке уметничке музике, нагласивши да својим деловањем овај ансамбл подстиче младе и старије композиторе да своје опусе посвете управо овој инструменталној формацији. 

Истраживање развоја тамбуре подједнако је значајан облик заштите овог инструмента

Значај стваралаштва за тамбуру истакла је и музиколошкиња др Ира Проданов која је изложила рад о првом тамбурашком мјузиклу „Пало иње, пао снег“ Јована Адамова и Вање Чобанова, истичући његов значај у контексту популаризације тамбуре кроз један специфичан театарски жанр који је тренутно на репертоару „Позоришта младих“. У оквиру друге сесије, Ања Парчетић, студент мастер студија Академије уметности, говорила је о традицији тамбурашке праксе у Сомбору, истичући искључиво оне саставе који су деловали у оквиру Тамбурашког друштва основаног крајем 20. века. Игор Кудељњак представио је 150 година стару традицију неговања тамбуре у Крижевцима, поткрепљујући своје излагање занимљивим архивским документима. 

Сличним темама бавио се и Емир Прекић приказавши изложбу под насловом „Тамбурашка традиција у Пљевљима“. Овим излагањем поново је стављен акценат на значај промоције рада тамбураша, те начине њеног спровођења, међу којима се изложба показала као веома атрактиван полигон. Данило Нинковић је, говорећи о Тамбурашкој Мондовизији, истакао још један важан вид деловања Тамбурица Феста који се реализује у циљу, пре свега, подстицања популарног стваралаштва за тамбуру. Коначно, излагање Александра Антуновића издвојило је све оне важне аспекте деловања Музеја Тамбурица Феста у циљу ширења знања о тамбури међу становништвом различите узрасне доби.

Излагања са 7. Конгреса Светске тамбурашке асоцијације показала су раскошан потенцијал научне мисли када је у питању тамбура и тамбураштво, а да се наука лепо дружи са извођаштвом доказали су својим присуством у публици уважени уметници из света тамбуре као што је композитор Јован Адамов, тамбураш и педагог Стипан Јарамазовић, те бројни гости из суседних држава који су били учесници овогодишњег Тамбурица Феста. Радови са 7. Конгреса Светске тамбурашке асоцијације наћи ће се у зборнику чије се издавање планира за следећу годину.

Ира Проданов