ОД КУЛЕ СТРАХА ДО СИМБОЛА СЛОБОДЕ Ако вас пут нанесе у Ниш, овај споменик немојте да заобиђете

И пре него што сам из Зрењанина пошао пут Београда, а из српске престонице даље на југ, обећао сам себи да ћу ову посету граду на Нишави искористити не само да бих разумео садашњост и открио шта нас чека у будућности, већ да бих видео и оно што се десило у прошлости. 

Једна од првих асоцијација на Ниш, још од основношколских дана, била ми је Ћеле-кула о којој сам толико слушао и учио, а никад до сада нисам био у могућности да је обиђем. И – ево прилике. Ког год Нишлију да зауставите на улици и упитате где се налази овај споменик, објасниће вам у две реченице. 

Пре улаза у комплекс, заправо парк, ваља вам да на билетарници купите улазницу која за одрасле кошта 300 динара, а за ученике, студенте, пензионере и организоване групе 250 динара. Иако прекривен зеленилом, а на први поглед изгледа као једна лепа природна оаза, чим са купљеном картом закорачите у парк и запутите се у објекат у ком се налазе сачувани делови Ћеле-куле, спопадне вас нека језа. Једноставно се сетите шта тај парк чува од заборава.

Ћеле-кула, што на турском значи кула од људских лобања, јединствен је споменик у свету, који годишње обиђе и по неколико десетина хиљада посетилаца. Овај застрашујући споменик сазидан је од лобања изгинулих српских ратника након битке на Чегру, брду у непосредној близини Ниша, која се одиграла 1809. године. У питању је једна од најзначајнијих, али и најтрагичнијих битака вођених у Првом српском устанку против Османлија.

Иако су Турци били далеко бројнији, српска војска, коју је предводио војвода Стеван Синђелић, херојски се борила. Када је видео да нема излаза, војвода Синђелић је кубуром пуцао у магацин барута, а страшна експлозија је разорила шанац у ком се водила битка, а који је био испуњен и Србима и Турцима. Устаници су, видевши шта се догодило са Синђелићем и његовим Ресавцима, напустили положаје и почели повлачење према Делиграду. Турци су искористили пометњу и наставили гоњење, те тешко поразили устаничку војску наневши јој велике губитке.

У жељи да се освети, али и да застраши преостали српски народ, турски заповедник Ниша Хуршид-паша наредио је Србима ћурчијама да одеру главе устаника и коже испуне памуком. Те коже су послате султану у Цариград, а од лобања је подигнута Ћеле-кула. Кула је саграђена од камена, малтера и греда, била је четвороугаона и висока око четири метра. Садржала је 952 лобање, које су се налазиле на све четири стране, у 14 редова са сваке стране. Претпоставља се да је на врху била глава Стевана Синђелића и она данас стоји изложена на посебном месту.

У Народном музеју Ниш кажу да је данас од заборава сачувано 58 лобања храбрих јунака из Ресаве . „Приликом прославе 60. годишњице ослобођења Ниша од Турака, 1937, око куле је подигнута гвоздена ограда. Годину дана касније, испред Ћеле-куле је постављен споменик са бистом Стевана Синђелића и рељефом на коме је приказана битка на Чегру. Поводом прославе 180. годишњице Чегарске битке уређен је и простор око Ћеле-куле и обновљена је сама капела“, истичу у Народном музеју Ниш.

У књизи „Ћеле-кула“, коју сам по цени од 150 динара купио у сувенирници, ауторка Марина Влаисављевић пише да је основна турска идеја била да Ћеле-кула представља вечити симбол страха и стално подсећа рају шта ће јој се десити ако се поново побуни. „Временом, кула је постала легенда, која је позивала на отпор, на освету, појачавала жељу за слободом, вечити подсетник да суживота са крвником нема и да ће доћи дан када ће престати ропство“, пише Марина Влаисављевић у поменутој књизи.

Ако вас пут нанесе у Ниш, обавезно посетите овај споменик који говори о снази родољубља и љубави према слободи. 

Жељко Балабан