EKSKLUZIVNO: „DNEVNIK“ U OBILASKU NOVE STALNE POSTAVKE GALERIJE MATICE SRPSKE Vizija koja povezuje tradiciju i 21. vek

I to potpuno drugačija u od-nosu na, ne samo prethodnu, nego i sve pređašnje od otvaranja Muzeja Matice srpske za javnost 1933. godine. U šetnji kroz Galeriju sa upravnicom GMS dr Tijanom Palkovljević Bugarski „Dnevnik“ je bio u prilici da otkrije šta se to sve krije iza naziva nove stalne postavke: reVizija kolekcije Galerije Matice srp-ske...

- Sam naslov Revizija kolekcije Galerije Matice srpske ima dvojako značenje. S jedne strane to ukazuje na našu želju da posle 175 godina postojanja izvršimo reviziju kolekcije i sagledamo njene vrednosti očima savremenog doba – pojašnjava dr Tijana Palkovljević Bugarski. - Galerija Matice srpske danas je nacionalna galerija sa umetničkim fondom koji broji više od 12.000 predmeta, od dela likovne umetnosti do doku-mentarne građe. Svi oni zajedno stvaraju sliku o društvenim promenama i razvoju umetnosti u nacional-nim okvirima, ali istovremeno svedoče i o jedinstvenosti položaja i uloge Galerije Matice srpske u srp-skoj kulturi. U želji da tu svoju bogatu kolekciju prikažemo u skladu sa vremenom odlučili smo se da kroz koncept nove stalne postanke sačinimo reviziju njenih vrednosti i istovremeno iskažemo viziju Galerije Matice srpske u 21. veku - kao aktivnog modernog muzeja koji svojom stalnom postavkom postaje platforma za dijalog. 

Od pomenutog otvaranja kolekcije za javnost, pre devet decenija, sve postavke prikazivale su odabrana dela u hronološkom sledu. Tako su i po preseljenje u negdašnju zgradu Produktne berze a danas stalni dom GMS na Trgu galerija, 1958. godine, umetnička dela bila razvrstana po vekovima i podeljena po spratovima. I ništa se praktično nije menjalo ni u idejama ni u konceptima sve do početka novog milenijuma. 

- Kada smo započeli transformaciju GMS u duhu ideje „muzeologija 2.0“, menjali smo i stalne postavke, ali samo u smislu modernizacije njihove interpretacije, ostajući ipak dosledni hronološkom sledu. Međutim, obeležavanje jubileja 175 godina trajanja Galerije bilo je povod za brojne aktivnosti na obradi, popunjava-nju i valorizaciji fonda i paralelno s tim zaokružili smo pisanje njene biografije „Ponos nacije“, sagle-dali razvoj konzervatorske radionice, edukativnih programa... I činili nam se da nam je ta revizija i dotadašnje delatnosti, ali i same kolekcije – budući da smo imali i smenu generacija među kustosima koji o njima brinu – pravi temelj da ponudimo novu viziju Galerije Matice srpske. 

Dok prolazimo kroz sale, u kojima pomenuti kustosi finalizuju detalje važne za celokupan utisak o novoj stalnoj postavci, poput legendi ili ispisa naziva tematskih celina, upravnica GMS podseća na činjenicu da je kroz brojne izložbe, koje je poslednjih godina realizovala Galerija, bilo sama bilo u sradanji sa drugim nacionalnim kao i evropskim muzejima, stečeno i jedno veliko i znanje i iskustvo o tome što publiku privlači, šta ona od danas očekuje od muzeja, ali i šta je to što u savremenom trenutku likovna umetnost može da pruži. 

- Sve nam je to dalo osnovu da novu stalnu postavku osmislimo na drugačijim principima, ne samo kao hronološki prikaz razvoja nacionalne likovne umetnosti, nego kroz analizu tema, fenomena i aktuelnih tumačenja. Nova stalna postavka je sad podeljena u sedam modula, oblikovanih kroz 24 sale odnosno teme. I ti segmenti zapravo pružaju mogućnost publici da ne gleda sve odjednom već da ima razloga da više puta dođe u Galeriju zbog stalne postavke, ili da u skladu sa vlastitim interesovanjima bira određeni modul. Ti moduli su zapravo odraz demokratičnog pristupa, jer gledate šta vam se gleda i za šta ste u datom trenutku raspoloženi. Takođe, ne želimo da publika protrči kroz postavku za pola sata, već da danas vide jedan seg-ment, pa za dve-tri nedelje drugi, pa onda treći... Naravno, podrazumeva se da je sam odabir dela - a ukupno ih je 450 - u svakom od modula bio zasnovan na kriterijumima vrhunskih umetničkih vrednosti, smo sad posta-vljenih u tematski okvir koji govori o fenomenima i vezama sa današnjim vremenom.

Istina, neki su moduli i dalje veoma klasični, kao što su Hronologija srpske umetnosti, kojim je predstavljen razvoj nacionalne umetnosti od 16. do 20. veka, ili Identitet kolekcije, koji kroz teme Biografija ustanove, Puls kolekcije, Riznica i Kabinet retkosti, odgovara na pitanje zašto je GMS jedinstvena u istoriji srpske kulture.

- Shvatili smo da ne možemo da napravimo baš totalnu promenu, budući da smo mi ipak muzej u koji dolaze i stranci da bi razumeli mesto i ulogu srpske umetnosti u širem kontekstu, ili smo mesto gde dolaze školarci koji nekako očekuju da ovde vide taj hronološki razvoj nacionalne umetnosti. Ali već trećim modu-lom Transformabilnost umetnosti nudimo nove načine njenog čitanja kroz različite medije i pokazujemo kako likovni elementi: boja, linija ili interpretacija teme, zapravo mogu da se posmatraju na drugačiji način. Ovaj deo postavke donosi taj potpuno novi pristup, baš kao i sledeća tri modula, smeštena na drugom spratu Galerije: Utočišta: Čovek i okruženje, Tabu: Telo i um i Užitak: Rituali i navike. Kroz njih posmatramo i prirodu, i zagađenje životne sredine, i dom odnosno ulogu i mesto porodice, sve do tema kao što su Vino , Moda ili Smrt... Susret će i to biti sa drugačijim u smislu očekivanog vizuelnog doživljaja, ali verujemo da će predstavljati i podsticaj na razmišljanje o tome šta sve umetnost danas može da ponudi. Pri tome, sve ove teme istovremeno prikazuju i osobenosti i domete srpske likovne umetnosti, njeno mesto u širem evropskom kontekstu i njeno ogledanje u savremenom trenutku. 

Novina u postavci je sedmi modul, u potpunosti posvećen srpskoj skulpturi, kojem je namenjena sala na me-đuspratu. Za sve poklonike umetnosti prostora, ovaj segment biće istinska poslastica, sa skulpturama Sretena Stojanovića, Rista Stijovića, Jovana Soldatovića, Paje Radovanovića, Olge Jančić, Raše Todosijevića, Đorđa Jovanovića...

- Skulptofilija predstavlja mesto vajarskih radova u nacionalnoj umetnosti, ali i gde je njihovo mesto u javnom prostoru. I kako mi kao muzeji možemo da doprinesemo da ta skulptura u javnom prostoru zaista bude identitetska, kvalitetna... I u ovom moduli imamo različite teme, kao što su Portret ili kako se na različite načine može predstavljati ljudski lik, pa je tu tema Žene vajarke, a jedna posebna je posvećena našem istaknutom vajaru Đorđu Jovanoviću, velikom darodavcu Galerije i prijatelju naše ustanove, čijih radova imamo puno, a ovom prilikom smo premijerno izlili njegovog Merkura, koji je jedan od simbola No-vog Sada. 

Posebno poglavlje ovog obilaska je Dečja soba, u kojoj svoje mesto mogu pronaći i najmlađi posetioci među slikama detinjstva velikih naših umetnika, pri tome izloženim – na mališanima primerenoj visini.

- Na našim smo radonicama pozvali decu da daju svoje nazive ovde izloženim delima. Naravno, ostaju potpisne legende, koje upućuju na to čije je delo i kako se zvanično zove, ali nam se činilo jako važnim da otvo-rimo prostor i za dečiji ugao posmatranja. U ovoj reViziji ostala je nepromenjena i ideja Sobe za prepu-štanje kao ambijentalne celine, zakružene muzikom, osvetljenjem i posebnim mirisima, gde posetioci mogu da se jedan na jedan prepuste odabranom umetničkom delu i da u svem ovom haosu u kojem živimo negde nađu mir kroz prepuštanje lepoti umetnosti. Jer verujemo da muzej ne treba da pruža samo nova saznanja, da bude isključivo mesto edukacije, nego i mesto opuštanja i uživanja.

Od samog početka koncipiranja nove stalne postavke jedna od ideja je bila usmerena ka njenoj maksimalnoj pristupačnosti. U tom smislu ceo prostor je sad dostupan i osobama s invaliditetom, jer je i sala na među-spratu, u kojoj će biti skulpture, opremljena liftom. Takođe, u smislu same prezentacije, na nekoliko mesta u postavci postavljeni su i video-zidovi, na kojima su tekstovi, koji se nalaze na legendama, izgovoreni i prevedeni na znakovni jezik. 

- Zahvaljujući novim tehnologijama, deo stalne postavke su i oni elementi koji teško mogu biti izloženi u fizičkom smislu, poput skicen blokova ili velikih ikonostasa iz crkava, koji iz razumljivih razloga ne mogu biti doneti u galerijski prostor. Ipak, tu smo realno tek u začetku, na tom planu tek ćemo se razvijati, kako u smislu komunikacije sa publikom, tako i da se u perspektivi stvore uslovi za pretvaranje ove postav-ke u virtuelnu, kako bismo mogli da je na našem sajtu „otvorimo“ i za poklonike likovne umetnosti  u Njujorku ili Londonu. Takođe smo postojeću HoloLens tehnologiju prilagodili novoj postavci, pa će posetioci moći da je dožive i kroz VR naočare... 

Dok obilazimo zaista spektakularnu „crvenu sobu“, sa 25 dela nastalih između 18. i 21. veka, u kojoj ova boja dominira na izloženim zografskim ikonama, romantičarskim portretima, sve do radova Petra Lubarde, Ivana Radovića, Nedeljka Gvozdenovića, Milene Jeftić Ničeve Kostić... dr Tijana Palkovljević Bugarski otkriva da je suština ovakve modularne postavke – u tome da nije nepromenljiva, zakucana, zauvek..

- Ovakav koncpt nam daje mogućnost da module menjamo. Ako, recimo, uočimo da neki modul nije dovoljno atraktivan ili dosadi publici, možemo samo njega da zamenimo ili preoblikujemo. Ili, s druge strane, uko-liko shvatimo da taj modul može mnogo dublje i šire da se prikaže, možemo da ga, s većim brojem eksponata, razvijemo kao samostalnu izložbu, a u stalnu postavku uvedemo neke nove module i teme. Na primer, kada smo razmišljali o tome kako da predstavimo temu Osećanja, bili smo u dilemi da li da se bavimo svim osećanjima i ipak smo se opredelili za – malenholiju. Ali već za godinu dana mi možemo da to promenimo pa da u fo-kusu budu sreća ili ponos... I to je ono što ovu postavku čini živom, jer ona više neće biti ovakva kakva je pa u narednih deset, dvadeset godina. Sve se menja, svet se menja, percepcija umetnosti se menja, otuda i ova na-ša Revizija kolekcije i Vizija nove uloge Galerije Matice srpske u novom ciklusu istorijskog razvoja, koji nas vodi ka sledećem jubileju: dva veka postojanja...

Miroslav Stajić