ЕКСКЛУЗИВНО: „ДНЕВНИК“ У ОБИЛАСКУ НОВЕ СТАЛНЕ ПОСТАВКЕ ГАЛЕРИЈЕ МАТИЦЕ СРПСКЕ Визија која повезује традицију и 21. век

И то потпуно другачија у од-носу на, не само претходну, него и све пређашње од отварања Музеја Матице српске за јавност 1933. године. У шетњи кроз Галерију са управницом ГМС др Тијаном Палковљевић Бугарски „Дневник“ је био у прилици да открије шта се то све крије иза назива нове сталне поставке: реВизија колекције Галерије Матице срп-ске...

- Сам наслов Ревизија колекције Галерије Матице српске има двојако значење. С једне стране то указује на нашу жељу да после 175 година постојања извршимо ревизију колекције и сагледамо њене вредности очима савременог доба – појашњава др Тијана Палковљевић Бугарски. - Галерија Матице српске данас је национална галерија са уметничким фондом који броји више од 12.000 предмета, од дела ликовне уметности до доку-ментарне грађе. Сви они заједно стварају слику о друштвеним променама и развоју уметности у национал-ним оквирима, али истовремено сведоче и о јединствености положаја и улоге Галерије Матице српске у срп-ској култури. У жељи да ту своју богату колекцију прикажемо у складу са временом одлучили смо се да кроз концепт нове сталне постанке сачинимо ревизију њених вредности и истовремено искажемо визију Галерије Матице српске у 21. веку - као активног модерног музеја који својом сталном поставком постаје платформа за дијалог. 

Од поменутог отварања колекције за јавност, пре девет деценија, све поставке приказивале су одабрана дела у хронолошком следу. Тако су и по пресељење у негдашњу зграду Продуктне берзе а данас стални дом ГМС на Тргу галерија, 1958. године, уметничка дела била разврстана по вековима и подељена по спратовима. И ништа се практично није мењало ни у идејама ни у концептима све до почетка новог миленијума. 

- Када смо започели трансформацију ГМС у духу идеје „музеологија 2.0“, мењали смо и сталне поставке, али само у смислу модернизације њихове интерпретације, остајући ипак доследни хронолошком следу. Међутим, обележавање јубилеја 175 година трајања Галерије било је повод за бројне активности нa обради, попуњава-њу и валоризацији фонда и паралелно с тим заокружили смо писање њене биографије „Понос нације“, сагле-дали развој конзерваторске радионице, едукативних програма... И чинили нам се да нам је та ревизија и дотадашње делатности, али и саме колекције – будући да смо имали и смену генерација међу кустосима који о њима брину – прави темељ да понудимо нову визију Галерије Матице српске. 

Док пролазимо кроз сале, у којима поменути кустоси финализују детаље важне за целокупан утисак о новој сталној поставци, попут легенди или исписа назива тематских целина, управница ГМС подсећа на чињеницу да је кроз бројне изложбе, које је последњих година реализовала Галерија, било сама било у срадањи са другим националним као и европским музејима, стечено и једно велико и знање и искуство о томе што публику привлачи, шта она од данас очекује од музеја, али и шта је то што у савременом тренутку ликовна уметност може да пружи. 

- Све нам је то дало основу да нову сталну поставку осмислимо на другачијим принципима, не само као хронолошки приказ развоја националне ликовне уметности, него кроз анализу тема, феномена и актуелних тумачења. Нова стална поставка је сад подељена у седам модула, обликованих кроз 24 сале односно теме. И ти сегменти заправо пружају могућност публици да не гледа све одједном већ да има разлога да више пута дође у Галерију због сталне поставке, или да у складу са властитим интересовањима бира одређени модул. Ти модули су заправо одраз демократичног приступа, јер гледате шта вам се гледа и за шта сте у датом тренутку расположени. Такође, не желимо да публика протрчи кроз поставку за пола сата, већ да данас виде један сег-мент, па за две-три недеље други, па онда трећи... Наравно, подразумева се да је сам одабир дела - а укупно их је 450 - у сваком од модула био заснован на критеријумима врхунских уметничких вредности, смо сад поста-вљених у тематски оквир који говори о феноменима и везама са данашњим временом.

Истина, неки су модули и даље веома класични, као што су Хронологија српске уметности, којим је представљен развој националне уметности од 16. до 20. века, или Идентитет колекције, који кроз теме Биографија установе, Пулс колекције, Ризница и Кабинет реткости, одговара на питање зашто је ГМС јединствена у историји српске културе.

- Схватили смо да не можемо да направимо баш тоталну промену, будући да смо ми ипак музеј у који долазе и странци да би разумели место и улогу српске уметности у ширем контексту, или смо место где долазе школарци који некако очекују да овде виде тај хронолошки развој националне уметности. Али већ трећим моду-лом Трансформабилност уметности нудимо нове начине њеног читања кроз различите медије и показујемо како ликовни елементи: боја, линија или интерпретација теме, заправо могу да се посматрају на другачији начин. Овај део поставке доноси тај потпуно нови приступ, баш као и следећа три модула, смештена на другом спрату Галерије: Уточишта: Човек и окружење, Табу: Тело и ум и Ужитак: Ритуали и навике. Кроз њих посматрамо и природу, и загађење животне средине, и дом односно улогу и место породице, све до тема као што су Вино , Мода или Смрт... Сусрет ће и то бити са другачијим у смислу очекиваног визуелног доживљаја, али верујемо да ће представљати и подстицај на размишљање о томе шта све уметност данас може да понуди. При томе, све ове теме истовремено приказују и особености и домете српске ликовне уметности, њено место у ширем европском контексту и њено огледање у савременом тренутку. 

Новина у поставци је седми модул, у потпуности посвећен српској скулптури, којем је намењена сала на ме-ђуспрату. За све поклонике уметности простора, овај сегмент биће истинска посластица, са скулптурама Сретена Стојановића, Риста Стијовића, Јована Солдатовића, Паје Радовановића, Олге Јанчић, Раше Тодосијевића, Ђорђа Јовановића...

- Скулптофилија представља место вајарских радова у националној уметности, али и где је њихово место у јавном простору. И како ми као музеји можемо да допринесемо да та скулптура у јавном простору заиста буде идентитетска, квалитетна... И у овом модули имамо различите теме, као што су Портрет или како се на различите начине може представљати људски лик, па је ту тема Жене вајарке, а једна посебна је посвећена нашем истакнутом вајару Ђорђу Јовановићу, великом дародавцу Галерије и пријатељу наше установе, чијих радова имамо пуно, а овом приликом смо премијерно излили његовог Меркура, који је један од симбола Но-вог Сада. 

Посебно поглавље овог обиласка је Дечја соба, у којој своје место могу пронаћи и најмлађи посетиоци међу сликама детињства великих наших уметника, при томе изложеним – на малишанима примереној висини.

- На нашим смо радоницама позвали децу да дају своје називе овде изложеним делима. Наравно, остају потписне легенде, које упућују на то чије је дело и како се званично зове, али нам се чинило јако важним да отво-римо простор и за дечији угао посматрања. У овој реВизији остала је непромењена и идеја Собе за препу-штање као амбијенталне целине, закружене музиком, осветљењем и посебним мирисима, где посетиоци могу да се један на један препусте одабраном уметничком делу и да у свем овом хаосу у којем живимо негде нађу мир кроз препуштање лепоти уметности. Јер верујемо да музеј не треба да пружа само нова сазнања, да буде искључиво место едукације, него и место опуштања и уживања.

Од самог почетка конципирања нове сталне поставке једна од идеја је била усмерена ка њеној максималној приступачности. У том смислу цео простор је сад доступан и особама с инвалидитетом, јер је и сала на међу-спрату, у којој ће бити скулптуре, опремљена лифтом. Такође, у смислу саме презентације, на неколико места у поставци постављени су и видео-зидови, на којима су текстови, који се налазе на легендама, изговорени и преведени на знаковни језик. 

- Захваљујући новим технологијама, део сталне поставке су и они елементи који тешко могу бити изложени у физичком смислу, попут скицен блокова или великих иконостаса из цркава, који из разумљивих разлога не могу бити донети у галеријски простор. Ипак, ту смо реално тек у зачетку, на том плану тек ћемо се развијати, како у смислу комуникације са публиком, тако и да се у перспективи створе услови за претварање ове постав-ке у виртуелну, како бисмо могли да је на нашем сајту „отворимо“ и за поклонике ликовне уметности  у Њујорку или Лондону. Такође смо постојећу HoloLens технологију прилагодили новој поставци, па ће посетиоци моћи да је доживе и кроз ВР наочаре... 

Док обилазимо заиста спектакуларну „црвену собу“, са 25 дела насталих између 18. и 21. века, у којој ова боја доминира на изложеним зографским иконама, романтичарским портретима, све до радова Петра Лубарде, Ивана Радовића, Недељка Гвозденовића, Милене Јефтић Ничеве Костић... др Тијана Палковљевић Бугарски открива да је суштина овакве модуларне поставке – у томе да није непроменљива, закуцана, заувек..

- Овакав концпт нам даје могућност да модуле мењамо. Ако, рецимо, уочимо да неки модул није довољно атрактиван или досади публици, можемо само њега да заменимо или преобликујемо. Или, с друге стране, уко-лико схватимо да тај модул може много дубље и шире да се прикаже, можемо да га, с већим бројем експоната, развијемо као самосталну изложбу, а у сталну поставку уведемо неке нове модуле и теме. На пример, када смо размишљали о томе како да представимо тему Осећања, били смо у дилеми да ли да се бавимо свим осећањима и ипак смо се определили за – маленхолију. Али већ за годину дана ми можемо да то променимо па да у фо-кусу буду срећа или понос... И то је оно што ову поставку чини живом, јер она више неће бити оваква каква је па у наредних десет, двадесет година. Све се мења, свет се мења, перцепција уметности се мења, отуда и ова на-ша Ревизија колекције и Визија нове улоге Галерије Матице српске у новом циклусу историјског развоја, који нас води ка следећем јубилеју: два века постојања...

Мирослав Стајић