„DIS DIS KONTAKT” ASOCIJACIJE „PER.ART” POSLE PARIZA IZVEDEN I U NOVOM SADU Duša je jedna
„Žene repovi” su za odlepiti!
U hip-hop sceni kada nastupaju Natalija Vladisavljević, Jelena Stefanoska, Snežana Bulatović kao „Žene repovi”, sažeta je sva koncentracija značenja, emocija, ekspresivnih postupaka predstave „Dis dis kontakt” koju je producirao „Per.Art” i premijerno izveo u Parizu, a koja je izvedena sredinom nedelje i u Novom Sadu, povodom 25 godina rada ove organizacije posvećene uključivanju na umetničku scenu umetnika i umetnica sa invaliditetom.
Repovi - zbog toga što repuju. Duhovitu najavu uradio je Marko Bašica, koji je u nekoliko svojih solo tačaka oduševio vokalnim sposobnostima. Predstava je ipak mnogo više od skupine solo tačaka. „Dis dis kontakt” je predstava koja preispituje, izaziva konvencije, na način da grupa umetnika ujedinjeno na sceni izvodi materijale koje čine složeno umetničko tkanje.
Prefiks „dis” u naslovu označava razilaženje, suprotnost, negaciju. Iako potiče još iz latinskog, upotrebljava se u međunarodnoj odrednici na engleskom za osobe sa invaliditetom - disejbled, koja u bukvalnom prevodu može da znači i onesposobljeni. Upravo ova konvencija, moglo bi se reći i predrasuda, i pored silnih inkluzija, ukorenjena je i u savremenom društvu, a „Per.Art” pokušava (i uspeva) da je problematizuje izvodeći predstavu u kojoj se „onesposobljenost” prikazuje kao umetnička obdarenost.
Za razliku od upotrebe prefiksa „dis”, koji je objašnjen u predstavi, zbog čega ona sadrži i elemente lekčur-performansa (predstave predavanja), razlog zašto se prefiks „dis” ponavlja dva puta nije objašnjavan, ali ja znam da je ovo takoreći nastavak, drugi deo predstave „Dis kontakt”, u kojoj je prvi put referisano na predstavu „Kontakthof” Pine Bauš. Taj nivo priče je zadržan - narativ zašto baš ta predstava - zato što je Pina Bauš bila jedna od revolucionarnih umetnica koja je u svoje „mesto susreta”, kako može da glasi prevod za „kontakthof”, uključivala odnose između muškaraca i žena kao rodno margina- lizovane kategorije ljudi.
U „Dis dis kontaktu” se otišlo korak dalje i predstava sadrži potpuno autonomne elemente, ne samo citate i parafraze originala Pine Bauš, koji su u izvođenju osoba sa invaliditetom delovali čudesno obogaćeno
U ovom delu predstave ulogu „voditelja” ima Dalibor Šandor, a na sceni elemente iz originala Pine Bauš, pored već navedenih izvođača, ilustruju i Saša Asentić, Frosina Dimovska i Jelena Alempijević. Posebno je osetljiva scena predstavljanja, u kojoj svaki član ansambla ima solo tačku u kojoj na podlozi teksta koreografskom minijaturom pokazuje kakav je i od čega - frizura, boja kože, ostale karakteristike tela... Trenutak u kojem ispruže ruke pokazujući dlanove, taj pogled u publiku, najemotivniji je trenutak u pozorištu koji sam doživeo u ne znam koliko poslednjih predstava. Pina Bauš je to zamislila tako da odmah na početku predstavi samo srce izvođača... Duša je jedna, ili je nema!
Međutim, u „Dis dis kontaktu” se otišlo korak dalje i predstava sadrži potpuno autonomne elemente, ne samo citate i parafraze originala, koji su u izvođenju osoba sa invaliditetom delovali čudesno obogaćeno, baš kao što je bio slučaj i sa Pininim kasnijim radovima na reprizama „Kontakthofa” sa decom (mladima) i starim ljudima. Otišlo se u pravcu Holokausta, fašističkog progona Roma, Jevreja, Slovena, homoseksualaca i osoba sa invaliditetom, što daje snažna i moguća savremena tumačenja. Sama činjenica da je nasilje nad ženama, pa i drugim navedenim grupama još uvek prisutno, dovoljno objašnjava potrebu za ovakvom predstavom.
Sad mi je žao što sam već napisao kako Saša Asentić i „Per.Art” nisu pristali na isključivost plesa kao umetničke discipline, kojom mogu da se bave takoreći najbolji od najboljih. „Dis dis kontakt” je pokazao da ona pripada svima.
Igor Burić