U Narodnom pozorištu održan koncert posvećen Živanu Saramandiću
Koncert posvećen Živanu Saramandiću (2. april 1939 - 30. januar 2012), naslovljen „U slavu izuzetnih“ održan je u na dan kada bi proslavio 80. rođendan, u njegovoj drugoj kući – u Narodnom pozorištu koje je voleo svim srcem.
Govorio je: „Volim operu i kao instituciju i kao delo!“ Bio je od onih „mahatma“ – „velikih duša“ – velik i stasom i glkasom, a opet uvek sumnjičav i kada je pevao najbolje, misleći da se može i više i lepše! Bio je i car i knez i učitelj muzike i burlak sa Volge, umetnik i sa darom da voli ljude i da misli da su bolji od njega, baš zato što je sam imao toliko dobrote.
Sa ogromnim pijetetom svi se sećamo dragog Živana! Okupili su se oni koji su ga voleli i na sceni i u publici, koje je pozdravila njegova Milka (Stojanović), koju je voleo do obožavanja, koja je rekla na početku: „Umetnost je dokaz da postoji Bog“. I mi smo doista, kao u kakvom hramu, prisustvovali ovom izricanju ljubavi njegovih kolega, koje je poveo, pratio, podržavao. maestro Dejan Savić, koga je Živan od prvih dana prepoznao kao talentovcanog i muzici posvećenog, kasnije je dirigovao tolike opere u kojima je Živan imao vodeće role.
Čuli smo Aleksandru Angelov, koja je bila Don Kihotova Dulsineja na sceni „Raša Plaović“ sa Živanom (u životu njegova Dulsineja bila je Milka)! Slušali smo Dejana Maksimovića sa arijom o cvetu (iz Bizeove „Karmen“) na besprekornom francuskom koji je i Živan odlično znao; Snežanu Savičić Sekulić, čija je Lučija (od Lamermura) kao i njegov Boris (Godunov) takođe izgubila razum; Miodraga Jovanovića koji je otpevao najlepšu slobodarsku ariju kneza Igora, ulazeći u oblast ruskog operskjog stvaralaštva, gde je Živan doista carevao!
Ana Rupčić i Janko Sinadinović duetom o pesniku Andreu Šenijeu podsetili su nas kako je Živan nazaboravno interpretirao i pesme, od naših, takozvanih zabavnih, do ruskih romansi. Jasmina Trumbetaš Petrović otpevala je predivnu ariju primadone Florije Toske (a Živanova primadona bila je Milka Stojanović). Čuli smo i glas „njegovog faha“ – Ivana Tomaševa i najlepši glkas beogradske Opere – Natašu Jović Trivić, predivan u svim registrima, koja je nedavno doktorirala na solo pesmama Musorgskog, čije je remekdelo „Boris Godunov“ u čiji je lik sjajno pronikao Živan.
Sanja Kerkez je imala svoje blistave trenutke u oblasti bufe, gde je Živan takođe bio maestralan. Svima je on mogao biti uzor, a verujem i da jeste svojim ogromnim srcem koje je i prepuklo od siline davanja kroz sve te role kojima je udahnuo i sopstvenu dušu.
Gordana Krajačić
