Premijera Kros opere u SNP-u: Stradalništvo i san o spasenju
NOVI SAD: Iako je muzika nemoćna pred topovima, a umetnost teško da može odraziti današnju strahotnu realnost ratova i izbeglištva, savremeni stvaraoci suočeni sa izazovima vremena ne odustaju od pokušaja da svojim delima osvetle i proniknu u nejasne tokove naših uzburkanih i tragičnih vremena, koja stavljaju humanost na najteža iskušenja. Jedan takav, nesvakidašnje hrabar i značajan pokušaj predstavlja i „Kros opera“, nastala kao zajednički međunarodni poduhvat operskih umetnika iz Italije, Austrije i Srbije, koja je 8. aprila u Srpskom narodnom pozorištu premijerno predstavljena novosadskoj publici.
Rad na pripremi „Kros opere“ započet pre tri godine objedinio je kreativne snage mladih stvaralaca iz triju operskih kuća: Teatra komunale: „Pavaroti-Freni” iz Modene, Državnog pozorišta iz Linca i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, u pokušaju da svojim umetnošću prevaziđu i prostornu razdvojenost, kao i konvencionalne žanrovske i tematske okvire opere i daju sopstveni odgovor na otvorena bolna pitanja današnjice. Projekat naslovljen kao „Kros opera – drugost, strah i otkriće“ usredsređen je tako na jednu od dominantnih tema savremenog sveta - migracije, u nastojanju da se i na ovaj način predstavi sva tragičnost sudbina ovih nevoljnih izgnanika, zavitlanih u tuđinu, u kojoj se oni susreću sa smrtnim opasnostima, neprijateljstvom i nerazumevanjem. Ovo nesvakidašnje delo u čijem nastajanju su bili uključeni troje kompozitora, kao i izabrani mladi operski solisti i muzičari iz tri operske kuće, obuhvatilo je zapravo tri operske jednočinke osobenih i raznorodnih izražajnih karakteristika, koje su ipak bile tematski uklopljene u celinu koju je sugerisao sam naslov. Posle premijernog izvođenja u decembru u Modeni, sada su i ljubitelji muzike u Novom Sadu imali prilike da se upoznaju sa ovim izuzetno zanimljivim savremenim operskim delom.
Na početku večeri izvedena je opera „San“ istaknute novosadske kompozitorke Jasmine Mitrušić, (takođe i autorke libreta), uobličena kao scenski svedeni prikaz susreta dve grupe izbeglica, dve žene iz Sirije i trojice Avganistanaca, izgubljenih, iznemoglih i obuzetih strahom za sopstveni život i za bližnje koje možda nikad više neće pronaći. Muzika tamnih prizvuka, burnih tokova i moćne izražajnosti je sugestivno naglašavala turobni ambijent izbegličkog centra, a arije, dueti i zajednički pevački nastupi glavnih ličnosti grade složenu mrežu međusobnih odnosa ovih ljudi lišenih perspektive i nade. Kada oni umorni odu na počinak, nastupa svojevrsni preokret – pred usnulim nevoljnicima u snoviđenjima se otkrivaju slutnje spasenja i nekog boljeg, lepšeg sveta, lišenog patnji, straha i nesreće. Muzička potka dela tad dobija svetlije, prozračne obrise, donoseći upečatljivo tonsko ozarenje ovog snažnog i upečatljivog umetničkog apela za prihvatanje i spas stradalnika koji su se zadesili u izbeglištvu.
Potom se na programu našla jednočinka „Let za Egipat“ mladog austrijskog kompozitora Valentina Rokebira, po libretu Hermana Štajdera, koja slično prethodnom delu, evocira situaciju kakva je na žalost vrlo često prisutna u takozvanim „kriznim područjima“ sveta – događa se tragični bombaški napad u nekoj egipatskoj bolnici, gde su se tada zatekli otac, majka i novorođenče, Palestinci, koji inače sa terorizmom nemaju nikakve veze. Kroz muziku oštrih, dramatičnih akcenata teku ovde najpre prizori nepoverljivog i grubog saslušavanja ovih Palestinaca, a potom i scene nasilnog sukobljavanja ljudi iz bolnice sa palestinskim izbeglicama, čije sudbine i životna priča pritom podsećaju na biblijsku povest o rođenju i skrivanju malog Isusa Hrista, da bi se sve okončalo iznenadnim krešendom i strahotnim treskom.
Treća operska jednočinka kompozitora Luiđija Ćinkve i libretiste Sandra Lapeleta sa naslovom „A vi, šta vi znate o budućnosti“ razvijena u 14 scena donosi svojevrsno uokvirenje večeri, operskim izrazom ali u maniru punokrvnog političkog teatra prikazujući širi okvir društvenih i ratnih zbivanja današnjeg neveselog vremena, očito ispalog iz zgloba, koja prouzrokuju stradanja i patnje miliona ljudi širom sveta. U oštro intoniranom libretističkom tekstu tumači glavnih uloga ovde najpre nabrajaju „zasluge“ kolonijalnih imperija, koje su vekovima ubijale i satirale milione svojih podanika, osvrćući se zatim na strahote fašizma i nacizma, da bi u pozivima na jednakost svih ljudi, posebno naglasili i neophodnost uspostavljanja pune ravnopravnosti muškaraca i žena. Dinamičnu i razigranu scensku radnju pratila su pođednako slojeviti i živopisno razvijeni muzički tokovi, na trenutke ironično raspevani i melodiozni, ponekad elegični ali češće resko ritmički srezani, a muzička i scenska postavka toga dela efektno je zaključila ovo uzbudljivo i uspelo opersko veče.
Najzaslužniji za uspeh „Kros opere“ bili su pevači: sopran Evgenija Jeremić, mecosopran Idil Karabulut, alt Adila Đenić, tenor Florijan Vugt, bariton Euđenio Maria Deđoakomi i bas Strahinja Đokić, koji su na sjajan način odgovorili nemalim i raznovrsnim zahtevima svojih uloga. Predstavu je režirao Gregor Hores, a izvođenjem opere sugestivno je rukovodio dirigent Đorđe Pavlović.
B.Hložan
