Premijera „Kros opere” u Srpskom narodnom pozorištu

U realizaciji ovog operskog projekta, sufinansiranog sredstvima programa Evropske unije „Kreativna Evropa“ (potprogram „Kultura“) učestvovali su Teatro komunale “Pavaroti-Freni” iz Modene, gde je premijerno izveden u decembru, zatim Srpsko narodno pozorište i Landesteater iz Linca.

Ovaj muzički poduhvat je podrazumevao da tri tima iz pomenutih operskih kuća u Modeni, Lincu i Novom Sadu, rade na stvaranju jednog operskog dela koje će biti izvedeno u sva tri grada. Tako je ova trodelna opera sastavljena od tri jednočinke na istu temu - migracije, koja je birana u skladu sa ciljevima ovog projekta, a među njima su navedeni promocija kulturne razmene, razumevanje kulturne raznolikosti, socijalna inkluzija, postizanje nove i šire publike, interkulturalnog i međuverskog dijaloga, poštovanje različitih kultura i kulturnih izraza i olakšavanje integracije izbeglica. Ove jednočinke su komponovala tri kompozitora, i pevaju se na srpskom, italijanskom i nemačkom jeziku.

Prvi deo ove „Kros opera“ trilogije, pod nazivom „San“, komponovala je novosadska kompozitorka Jasmina Mitrušić, koja je i autorka libreta. Dugi deo „Let u Egipat“ komponovao je Valentin Rokebir, na libreto Hermana Šnajdera, a autor muzike za treći deo „A ti, šta znaš o budućnosti?“ je Luiđi Ćinkve, na libreto Sandra Kapeleta.

Svaka od tri operske kuće je iz svog orkestra birala muzičare, pevače, libretistu i kompozitora. Naš izabrani tim čine, pored kompozitorke Jasmine Mitrušić, pevači - sopran Evgenija Jeremić i bas Strahinja Đokić, kao i četiri muzičara: koncertmajstor Vladimir Ćuk (prva violina), Snežana Tominčić (druga violina), Dragana Lončar (viola) i Nevena Vlaović (violončelo). Ostali vokalni solisti su mecosopran Idil Karabulut, alt Dalila Đenić, tenor Florian Vugk i bariton Euđenio Maria Deđiakomi. Naratorka u izvođenju u Novom Sadu je Nikolina Spasić. Orkestrom diriguje Đorđe Pavlović, a reditelj je Gregor Hores.

Prva jednočinka, opera „San“ Jasmine Mitrušić, inspirisana je realnom situacijom. Slikom i muzikom dočarava sumorno autobusko stajalište negde na jugu Srbije, blizu izbegličkog centra, gde majka i ćerka, sirijske izbeglice, i humanitarka iz izbegličkog centra, čekaju autobus za Beograd, dok tu pristižu i trojica izbeglica iz Avganistana. Sve obuzima san, od umora i strepnje, jer ne znaju šta ih čeka. U snu sve to nestaje, i rađa im se nada da će sve prebroditi. Taj osećaj ne napušta ove strance ni kada se probude, oslobođeni straha i sumnji od svega i svih. 

- U trenutku kad su navedene moguće teme za libreto, pomenut je problem izbeglištva. Imala sam ideju i odmah sam najavila da ću se ja time baviti. Pisati o izbeglicama je vrlo specifično, odgovorno i emotivno. Ideja da se oni povežu kroz san je došla nešto kasnije, a povezano je sa ličnim iskustvom u vezi sa rešavanjem problema i dobijanjem odgovora u snu. U svrhu istraživanja za projekat, posetila sam izbeglički centar u Beogradu, i realne potresne priče upotrebila za dva lika u operi. Ostali likovi su izmišljeni – objašnjavala je proces nastajanja ovog dela kompozitorka Jasmina Mitrušić, u intervjuu za naš list.

Nakon izvođenja u Modeni, kritika ove omnibus predstave je bila posebno naklonjena upravo operi „San“, hvaleći gotovo jednako i libreto, i muziku, kao i izvođače. Uočavajući da je libreto za operu „San“ inspirisan stvarnom, zastrašujućom situacijom u kojoj se nalaze ljudi iz zemalja pogođenih ratom, i da svaki od šest likova ima svoju autentičnu priču, svoj bol i strahove, u kritici se isticalo da je muzika uspela da dočara sve te psihološke nijanse, koristeći i preplićući različite stilove i stvarajući originalni muzički jezik.

- Tema mi je bliska i emotivno sam preživela svaku reč libreta, svaki ton opere. Možda je zato publika osetila ono što zapravo umetnost i treba da znači: istina izražena kroz prizmu umetnikovog stvaralačkog jezika – primećuje Jasmina Mitrušić.

U drugoj jednočinki „Let u Egipat“ porodica, koja beži s palestinskih teritorija, traži utočište u egipatskoj bolnici, a dočekani su s hladnoćom i sumnjom. Lekar, njegova pomoćnica i medicinska sestra ih ispituju o okolnostima njihovog bekstva, a komunikacija među njima je otežana. Iskustva koja su opisali teško su objašnjiva, pominju se i snovi, strahote i čuda u njima.

Treći deo „A ti, šta znaš o budućnosti?“ ima 14 scena i sličan je oratorijumu. „Oda radosti“ Fridriha Šilera je polazna tačka za promišljanje o ljudskoj solidarnosti, koja bi trebalo da bude iznad svih razlika i podela. Autor libreta je u potrazi za rešenjima i idejama o tome kako da prevaziđemo istorijske greške i uticaje, da bismo usvojili principe bratstva u našem svetu. Kao jedan od važnih preduslova za to, istaknuta je ravnopravnost muškaraca i žena.      

N. Pejčić