Odjeci koncerta STEFANA MILENKOVIĆA I KAMERATE NOVI SAD: U svakom izvanrednom umetničkom delu leže sve prethodna

Reč je o NEO festivalu, čiji je umetnički direktor Marko Miletić nastojao da nestandardnim sastavima, neobičnim aranžmanima i odabirom atraktivnih lokacija za koncerte, učinio ove muzičke svečanosti privlačnim za publiku različitih generacija. Ove godine se podržao isti koncept, što je bilo jasno i po večeri otvaranja na kojoj su nastupili „svetski a naš“ violinista, Stefan Milenković i kamerni ansambl Kamerata Novi Sad.

Na programu otvaranja NEO festivala bila su u nas ređe izvođena dela: Geršvinova Tri prelida za violinu i gudače, Pjacolino Leto, potom Boemska rapsodija čuvenog rokera Fredija Merkjurija i konačno, Orfova Karmina burana za violinu i orkestar u aranžmanu mlade kompozitorke Ane Krstajić. Dok je kod Geršvina plenilo kompozitorovo koketiranje sa džezom, Pjacola je donet sa zavodiljivom latino atmosferom njegovo tanga nueva, uz jasne citate iz Vivaldijevih Godišnjih doba – dodatak ruskog kompozitora Leonida Dejsatnikova, koji je delo aranžirao za violinu i kamerni ansambl. Izvođenju Orfove Karmine burane u krajnje nestandardnom sastavu, međutim, potrebno je posvetiti malo više pažnje.

Violinista Stefan Milenković, koji je tokom koncerta šarmantno i znalački uvodio publiku u svako delo, objašnjavajući razloge nastanka, njegov kontekst i formu, u slučaju Orfove Karmine bio je nešto detaljniji. To što je predstavio delo iz istorijske perspektive, pa je publika saznala i za stare napeve koje je kompozitor pronašao u jednom manastiru, i za načine njihovog izvođenja, tematiku, povod za nastanak, za našu sredinu je pozitivan pomak ka razumevanju koncerta kao i umetničkog i edukativnog čina. Međutim, s druge strane, beše to edukativno i za sve umetnike koji su slušali ili bili na sceni. Stefan Milenković se, naime, kroz te fino oblikovane verbalne detalje, duhovitu atmosferu u skladu sa samom kompozicijom, te vremenski odmerenom smenom govora i muzike, pokazao jednu raskošnu široku erudiciju čak i kroz tako kratke komentare. Pokazao je naš sugrađanin (a očigledno građanin sveta) da je je znanje moć i da svaki umetnik treba da teži sopstvenom usavršavanju ne samo sviračkih sposobnosti, nego i intelektualnih kapaciteta.

U tim malim govornim „ostrvima“ nazirali su se muzeji Prado, Ermitaž, Luvr... svi redovi Dostojevskog, Turnijeva, Andrića, Darela i svega onoga što je ovaj sada već zreli violinista posetio, pročitao, video... Možemo ovog trenutka parafrazirati Eliota koji kaže da u svakom izvanrednom umetničkom delu leže sve prethodna, ili Bartove „tekstove kulture“ koji se gomilaju u nama. Milenkovićev raskošni intelekt zasjao je pred publikom jednako kao i njegova umetnost muziciranja, iako je rekao da je malo „nervozan pred sopstvenim sugrađanima“ (još jedan ljubak komentar). Ansambl Kamerata Novi Sad je, pak, suvereno, profesionalno, budno i angažovano pratio solistu, s jednakom pažnjom izvodeći deonice pratnje, ili u povremenim solističkim trenucima nekoga od članova.

Što se pak samog aranžmana Karmine tiče, i sam solista nas je upozorio da je veoma teško ubediti publiku da prihvati jedan drugačiji pogled na vokalno-instrumentalno delo koje je svetski poznato, a Orfovo to svakako jeste. Navika je, poznato je, opasna teritorija kojoj je teško umaći, pa je tako, pogotovo za one koji Karminu poznaju „u notu“, bilo zaista izazovno upoznati njene stavove bez horskih glasova, bez raskošno opremljenog orkestra, bez baterije udarača...

Stefan Milenković i Kamerata Novi Sad uspeli su veoma ubedljivo da „odbrane“ verziju dela u aranžmanu Ane Krstajić. Zapanjujuće je šta se sve može postići dobrom transkripcijom i prosto neverovatno da se delo za više od stotinu izvođača može sintetisati u kamerni zvuk. Međutim, svako ko nije osetio čežnju za ljudskim vokalom kada su u jednom trentku u aranžman uključeni i ženski glasovi, taj neće biti iskren. Uživali smo u Karmini, jer su je Stefan Milenković i Kamerata Novi Sad izveli vrhunskim umećem, i zato što su publici priuštili putovanje u nepoznate oblasti inače poznate muzičke teritorije. No, da li ćemo se vratiti horskoj Karmini to ostaje svakom ponaosob da odluči. Na bis su odsvirani potresni Vilijamsov opus iz filma Šindlerova lista i čuvena Pašona. Tek, otvaranje NEO festivala obećava još atraktivnih festivalskih večeri u toku juna.

Ira Prodanov