Na Dan Srpskog narodnog pozorišta premijera opere „Evgenije Onjegin”
- Čajkovski je „Evgenija Onjegina“ stvarao u vreme francuske grand opere, a njegovo delo je zapravo psihološka studija u kojoj je muzički analizirao svaki od likova.
Zanimljivo je i to što je Čajkovski insistirao da ova opera bude izvedena snagama studenata i muzičkih konzervatorijuma, a ne u profesionalnim operskim kućama – naveo je neke od interesantnih činjenica dirigent Valter Atanazi, pred premijeru velikog operskog dela u Srpskom narodnom pozorištu, 28. marta, u režiji i koreografiji Lina Privetere. Osim što je dirigovao širom rodne Italije, Atanasi je obišao svet zahvaljujući predanosti muzičkom pozivu i smatra da je u Novom Sadu odgovorio na izazov opere koju zbog svoje emocionalnosti i intime u Italiji porede sa velikom „Aidom“ Đuzepea Verdija.
„Evgenije Onjegin“ Petra Iliča Čajkovskog je opera nastala prema istoimenom romanu Aleksandra Puškina, u kojem je opisana nesrećna ljubav i tragična sudbina dvojice prijatelja. Nakon što se seoska devojka Tatjana zaljubi u velegradskog lolu i bećara Onjegina, on se poigra sa njenim osećanjima, da bi mu se kasnije vlastita nemirna priroda razbila o glavu, pošto izazove dvoboj sa Lenskim, jednim od njegovih najvernijih prijatelja...
Tatjanu će u prvoj podeli, od ukupno tri, igrati Danijela Jovanović. Njena uloga najavljena je i kao najvažnija u libretu samog Čajkovskog i Konstantina Šilovskog. Dirigent Atanazi, inače pun zadovoljstva što Srpsko narodno pozorište nije samo impresivna zgrada, nego ima iste takve i umetničke ansamble u kojima je i pored zahtevnog procesa rada uvek osećao entuzijazam, istakao je visok profesionalni nivo hora, a za soliste je naveo da mu je bilo logično da oni žele da u izvedbi dođu do savršenstva. Reditelj i koreograf Lino Privitera, takođe gost iz Italije, lik Tatjane u početku dela uporedio je sa današnjim generacijama koje vek provode ispred kompjutera, da bi se tek kasnije pokazala sva snaga njenog karaktera. Za ključan odnos, on je odabrao njen odnos sa dadiljom, koji smatra da je i za Puškina bio nešto poput majčinskog. Otuda i figura Bogorodice, koju je upotrebio kao simbol i dobar deo radnje u predstavi.
- Dirigent i reditelj su puno toga rekli o liku Tatjane za što sam se spremala da kažem, pa mi je preostalo da se zahvalim svim kolegama na predivnoj atmosferi – počela je svoje izlaganje povodom najave premijere opere „Evgenije Onjegin“ na konferenciji za novinare u Srpskom narodnom pozorištu Danijela Jovanović. – Imaćemo tri podele, jako puno mladih i svi će biti kostimirani.
Veoma velike izazove pred kojima je bila Opera Srpskog narodnog pozorišta, Danijela Jovanović je osim duhovitom opaskom o kostimima naznačila malim vremenskim intervalom koji su imali da se spreme za repertoarsko delo na slovenskom jeziku koje je prava retkost. I u tome je imala podršku kolega.
- Tatjana je mlada i nežna. Ona živi u svetu svojih romana, a podleže društvenim normama i ostaje dosledna tome. Ostavlja Onjegina. Muzika je predivna – sa oduševljenjem je izrazila nadu da će uživati i publika Danijela Jovanović.
Za Vasu Stajkića koji je u naslovnoj ulozi ispunio se san. Veoma je studiozno pristupio ne samo vokalnoj intepretaciji dela, nego i njegovim dramskim, psihološkim nijansama. Privatno, muzika Čajkovskog mu je oduvek bila veoma bliska i priželjkivao je da je ima i na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta. Sa maestrom Atanazijem je sitnim koracima napredovao ka željenoj intepretaciji, kao i sa rediteljem Priviterom, kako bi izbegli statičnost i postigli željenu dinamičnost i psihološki, i na fizičkom planu scenske radnje.
- Lik Onjegina sam veoma ozbiljno shvatio. Dugo sam ga čekao. Mladog gospodina srednjeg staleža koji kroz život prolazi ne reagujući, posmatrajući šta se dešava oko njega. Sav u svom religioznom zanosu – inspirisano je govorio Stajkić o liku kojeg će za koji dan da zaigra na sceni Srpskog narodnog pozorišta. – Onjegina menjaju dve scene, dva događaja. Trenutak kada nevoljno ubija svog prijatelja – puno sam proučavao taj detalj iz dela, dvoboji su tada bili zabranjeni, a Onjegin se „uspavao“ i sekundant je trebalo da proglasi pobedu Lenskog – nakon čega Onjegin još više odbija taj svoj život. Posle nekoliko godina kada na balu ponovo susreće Tatjanu i shvata koliko mu ona znači, njeno nedorečeno priznanje da ga voli, drugi je trenutak kad se njegov život menja. I to može da se shvati kao Onjeginov hir, postoje i takva tumačenja, ali može i kao njegovo iskreno stanje. Uživao sam.
O likovima „Evgenija Onjegina“ i njihovim sudbinama kao proizvodu društvenih normi i očekivanja, govorio je i reditelj Privitera. Za njega je posebno važno bilo da naznači prijateljski odnos Onjegina i Lenskog, a da publici ostavi da domašta šta se desilo u vezi sa njihovom dvobojom i zašto, sa kakvim posledicama. Takođe, Privitera je dobar deo svog izlaganja na konferenciji za novinare posvetio objašnjenju koreografije i pokretanja izvođačkog ansambla, što mu je bilo važno zbog statičnosti opere. O tom segmentu, saradnji sa baletskim ansamblom SNP-a, govorio je i njegov asistent Hakik Džani.
Odnedavnom direktoru Opere SNP-a Željku Andriću akteri su na svoj način, velikim zadovoljstvom u radu, obećali uspešan repertoarski prvenac, a poželeo je i da se ustali praksa video projekcija i 3D mapinga koja je zastupljena u predstavi „Evgenije Onjegin“. Autor video projekcija je Florijan Čanga, scenografiju je kreirala Kristina Ruso, a hor je za izvedbu pripremila Vesna Kesić Krsmanović. Prva repriza opere „Evgenije Onjegin“ je na repertoaru 30. marta.
I. Burić