На Дан Српског народног позоришта премијера опере „Евгеније Оњегин”

Занимљиво је и то што је Чајковски инсистирао да ова опера буде изведена снагама студената и музичких конзерваторијума, а не у професионалним оперским кућама – навео је неке од интересантних чињеница диригент Валтер Атанази, пред премијеру великог оперског дела у Српском народном позоришту, 28. марта, у режији и кореографији Лина Приветере. Осим што је дириговао широм родне Италије, Атанаси је обишао свет захваљујући преданости музичком позиву и сматра да је у Новом Саду одговорио на изазов опере коју због своје емоционалности и интиме у Италији пореде са великом „Аидом“ Ђузепеа Вердија.

„Евгеније Оњегин“ Петра Илича Чајковског је опера настала према истоименом роману Александра Пушкина, у којем је описана несрећна љубав и трагична судбина двојице пријатеља. Након што се сеоска девојка Татјана заљуби у велеградског лолу и бећара Оњегина, он се поигра са њеним осећањима, да би му се касније властита немирна природа разбила о главу, пошто изазове двобој са Ленским, једним од његових највернијих пријатеља...

Татјану ће у првој подели, од укупно три, играти Данијела Јовановић. Њена улога најављена је и као најважнија у либрету самог Чајковског и Константина Шиловског. Диригент Атанази, иначе пун задовољства што Српско народно позориште није само импресивна зграда, него има исте такве и уметничке ансамбле у којима је и поред захтевног процеса рада увек осећао ентузијазам, истакао је висок професионални ниво хора, а за солисте је навео да му је било логично да они желе да у изведби дођу до савршенства. Редитељ и кореограф Лино Привитера, такође гост из Италије, лик Татјане у почетку дела упоредио је са данашњим генерацијама које век проводе испред компјутера, да би се тек касније показала сва снага њеног карактера. За кључан однос, он је одабрао њен однос са дадиљом, који сматра да је и за Пушкина био нешто попут мајчинског. Отуда и фигура Богородице, коју је употребио као симбол и добар део радње у представи.

- Диригент и редитељ су пуно тога рекли о лику Татјане за што сам се спремала да кажем, па ми је преостало да се захвалим свим колегама на предивној атмосфери – почела је своје излагање поводом најаве премијере опере „Евгеније Оњегин“ на конференцији за новинаре у Српском народном позоришту Данијела Јовановић. – Имаћемо три поделе, јако пуно младих и сви ће бити костимирани.

Веома велике изазове пред којима је била Опера Српског народног позоришта, Данијела Јовановић је осим духовитом опаском о костимима назначила малим временским интервалом који су имали да се спреме за репертоарско дело на словенском језику које је права реткост. И у томе је имала подршку колега.

- Татјана је млада и нежна. Она живи у свету својих романа, а подлеже друштвеним нормама и остаје доследна томе. Оставља Оњегина. Музика је предивна – са одушевљењем је изразила наду да ће уживати и публика Данијела Јовановић.

За Васу Стајкића који је у насловној улози испунио се сан. Веома је студиозно приступио не само вокалној интепретацији дела, него и његовим драмским, психолошким нијансама. Приватно, музика Чајковског му је одувек била веома блиска и прижељкивао је да је има и на репертоару Српског народног позоришта. Са маестром Атаназијем је ситним корацима напредовао ка жељеној интепретацији, као и са редитељем Привитером, како би избегли статичност и постигли жељену динамичност и психолошки, и на физичком плану сценске радње.

- Лик Оњегина сам веома озбиљно схватио. Дуго сам га чекао. Младог господина средњег сталежа који кроз живот пролази не реагујући, посматрајући шта се дешава око њега. Сав у свом религиозном заносу – инспирисано је говорио Стајкић о лику којег ће за који дан да заигра на сцени Српског народног позоришта. – Оњегина мењају две сцене, два догађаја. Тренутак када невољно убија свог пријатеља – пуно сам проучавао тај детаљ из дела, двобоји су тада били забрањени, а Оњегин се „успавао“ и секундант је требало да прогласи победу Ленског – након чега Оњегин још више одбија тај свој живот. После неколико година када на балу поново сусреће Татјану и схвата колико му она значи, њено недоречено признање да га воли, други је тренутак кад се његов живот мења. И то може да се схвати као Оњегинов хир, постоје и таква тумачења, али може и као његово искрено стање. Уживао сам.

О ликовима „Евгенија Оњегина“ и њиховим судбинама као производу друштвених норми и очекивања, говорио је и редитељ Привитера. За њега је посебно важно било да назначи пријатељски однос Оњегина и Ленског, а да публици остави да домашта шта се десило у вези са њиховом двобојом и зашто, са каквим последицама. Такође, Привитера је добар део свог излагања на конференцији за новинаре посветио објашњењу кореографије и покретања извођачког ансамбла, што му је било важно због статичности опере. О том сегменту, сарадњи са балетским ансамблом СНП-а, говорио је и његов асистент Хакик Џани.

Однедавном директору Опере СНП-а Жељку Андрићу актери су на свој начин, великим задовољством у раду, обећали успешан репертоарски првенац, а пожелео је и да се устали пракса видео пројекција и 3Д мапинга која је заступљена у представи „Евгеније Оњегин“. Аутор видео пројекција је Флоријан Чанга, сценографију је креирала Кристина Русо, а хор је за изведбу припремила Весна Кесић Крсмановић. Прва реприза опере „Евгеније Оњегин“ је на репертоару 30. марта.    

И. Бурић