Kaftan duše Maje Milinković na Novosadskom muzičkom letu
NOVI SAD: U nastavku Novosadskog muzičkog leta, večeras će u 21 čas u Sinagogi nastupiti Maja Milinković, poznata i pod imenom Fadolinka, koje već najavljuje veče ispunjeno fado muzikom, ali i sevdalinkom.
Na ovom koncertu pod nazivom „Kaftan duše“, Maja Milinković će nastupiti uz pratnju Adisa Hatunića i Džanina Zekovića, na klasičnim gitarama, i Gordana Kranjčića, na perkusijama.
Fadolinka je inače naziv njenog vrlo uspešnog albuma iz 2019, koji pokazuje kako ova kantautorka vešto i originalno povezuje sevdah i fado, što je postalo i njen prepoznatljiv brend. Novosadska publika ju je upoznala 2020, kada nam se predstavila numerama s tog albuma. Pre oko godinu dana, objavila je svoj poslednji album „Kaftan duše“(Kaftan D’Alma), za izdavačku kuću „Kroacija rekords”, čije ćemo odabrane pesme čuti večeras, a uz njih i neke čuvene pesme legende fado muzike Amalije Rodrigeš. Maju Milinković su upravo poredili sa ovom portugalskom pevačicom, i dobila je čak i laskavi naziv „bosanska Amalija Rodrigeš“, od ugledne novinarke jedne portugalske televizije.
O samoj simbolici naziva albuma „Kaftan duše“, Maja Milinković za naš list podseća da je kaftan uvek smatran nobl odećom, i da je pravljen od finih, divnih i skupih materijala.
– U tom nekom kontekstu, mislim da bi i dušu trebalo tretirati na takav način. E, sad, to je više metaforički koji su to divni skupi materijali, to je upravo sve kontra materijalnog što dušu ispunjuje, a jedna od tih nedivljivih, vrednih stvari je muzika, poezija, i poruke koje muzika i umetnost nose. Tako se iz te neke ideje jednostavno rodio naziv. Album je pisan u vreme korone, pa bih mogla reći da su to neke boje mog kaftana, moje duše – kaže Maja Milinković.
Ne samo da peva, Maja Milinković i svira gitaru i klavir, piše tekstove, komponuje i radi muzičke aranžmane. Ova rođena Sarajka je tamo završila studije na Muzičkoj akademiji, na odseku za muzičku teoriju i pedagogiju. Interesovanje za fado muziku, nakon njene pop-rok faze, počinje od 2009, i tokom 2011. osniva ansambl „Fado verdadeiro”, jedini u Bosni i Hercegovini koji je svirao ovu vrstu muzike, a s kojim je održala niz uspešnih koncerata. Već 2013. se seli za Lisabon, odakle počinje da koncertira širom Evrope. U martu 2017. objavljuje album „Fado é sorte“, s tradicionalnim i originalnim fado kompozicijama i sevdalinkama, u izdanju portugalske izdavačke kuće „Seven Muses Musicbooks“, uz podršku Muzeja fada u Lisabonu (najvažnije institucije koja njeguje fado muziku), Ministarstva kulture u BiH i Radija „Amália“ (lisabonske radio-stanice posvećene samo fadu). Njen peti studijski album pod nazivom „Fadolinka“ izašao je u maju 2019. u Portugalu, a u junu i u Bosni i Hercegovini, u izdanju Muzičke produkcije BHT-a.
Kantautora baš nema puno u fadu, ni u svedalinkama, pogotovo među ženama, a ovaj utisak potvrđuje i Maja Milinković.
- Pogotovo u sevdahu nemamo kantautora, to je nešto o čemu sam ja isto govorila. Volim da istaknem da pogotovo nema žena kantautora u sevdahu, zato što je sevdah nekako stao u vremenu. Bilo je napisano nekih trista sevdalinki, i to je to. Sve ostalo što nije tada napisano, nije sevdah, to ne sme da se dira, to je sveto, za razliku od fado muzike, koja je veoma otvorena, koja ima tu tradiciju, ali takođe i otvara vrata novim autorima, što ženama, što muškarcima, i tako omogućuje da stil kao takav živi i cveta, ne napuštajući onu nit tradicije koju fado ima. Sad se to malo vraća i u svedah, dolaze i novi autori, i narod prihvata te nove pesme kao sevdah, što je jedno vreme bilo potpuno nemoguće – podseća Maja Milinković.
Zato se jako cene žene kantautorke, pominje Maja Milinković, primećujući da je ona možda i jedina na ovim prostorima, kad je u pitanju svedah, dok u fadu ima nekoliko kantautorki, kao što je i sama Amalija Rodrigeš, poznata velika diva, i njena najveća inspiracija, koja je takođe pisala poeziju, mada ne i muziku.
- Ja svoj ceo umetnički rad nekako orijentišem prema njenoj zvezdi, ona mi je zvezda vodilja, i uvek ostavljam posvetu njoj na svakom albumu, a takođe i na svakom koncertu.Na svakom albumu se nađe neka njena pesma, tako da ne prođe ni koncert bez Amalijine muzike – dodaje Maja Milinković.
Zapravo nema logičnije veze i bliskosti između sevdalinke i fada, a ono što ih osim senzibiliteta, još dodatno vezuje, jeste i to da je za njih neophodna dobra interpretacija.
– Veoma je važna interpretacija. U Portugalu kažu da nisi pravi fado pevač, ako nisi u stanju da rasplačeš publiku, da doneseš emociju. To je, u stvari, bit fada - preneti emociju publici, a takođe i sevdaha, kroz interpretaciju. To je isto kao kad uđete u neku prodavnicu i između sto nekih kopija, nađete super vrednu stvar. Tako bih ja izdvojila pevanje fada i sevdaha, između ostalog, ne bih ga nazvala umetnošću, nego jedostavno popularnom muzikom, da ne poredimo sada, jer poređenja su nezahvalna. Ali, da, iziskuje dušu. Ne morate čak imati ni veliki glas, ne morate imati veliki raskošan raspon, ali morate imati dar da prenesete publici, da ispričate priču, jer sevdah priča priču, i fado takođe priča priču.
A, da li oni koji je pričaju, moraju i sami da prođu kroz nju u životu, i na ovo pitanje Maja Milinković spremno nudi odgovor.
– To je sjajno pitanje. Ili morate biti rođeni s ekstraordinardnom empatijom, a da ste živeli normalan život, bez ikakvih problema, ali da ste nadareni empatijom. Međutim, ja uvek kažem da je najbolji fado, i to se uvek potvrdi, što se čovek sve više napatio u životu, što je imao brodoloma, problema, privatnih, emotivnih. Tu je emocija iskrenija. Neko ko je potpuno srećan i zadovoljan svojim životom, teško da to može preneti. Ja znam kad dođem na koncert, pa se osećam tužnom, desilo se nešto, moje kolege kažu: O, večeras će biti pravi fado!
N. Pejčić