HRABRO ULAZIMO U NOVE MUZIČKE PREDELE Slobodan Trkulja o predstojećem koncertu i tradicionalnom Kineskom festivalu svetla

U intervjuu za „Dnevnikov” TV magazin , Trkulja je istakao da će publika na njihovom koncertu uživati u premijernim kompozicijama i unikatnim zvucima instrumenata poput kineskog erhua, kritske lire i kanuna, uz goste muzičare iz celog sveta.

– U naš kalendar smo 7. februar zapisali zlatnim slovima. Pripremili smo vrlo energičan i uzbudljiv program sa izuzetnim muzičarima iz raznih krajeva sveta. Gost iz Kine će nam biti Guo Gan, kineska megazvezda na instrumentu erhu, virtuozni umetnik koji sarađuje za Hans Zimerom, Lang Langom, koga ste slušali u holivudskim filmovima i koji će doneti zvuk drevne Kine, te nas povesti na početak Puta svile, u grad Si’an, prestonicu 13 kineskih careva gde žive terakota ratnici. Keli Toma (Kelly Thoma) je svetski poznata umetnica sa Krita koja svira magičnu kritsku liru, drevni instrument srednjovekovne Vizantije. Keli i njena lira nam donosi zvuk mistike Mediterana koji nosi u sebi boje toplog mora i mirise talasa. Erini, zvezda večeri, jedan je od najlepših tradicionalnih vokala nove generacije. Diva rođena na Kritu, poreklom iz muzičke porodice iz Male Azije, svojim suptilnim i moćnim glasom dočarava drevni muzički kolorit Carigrada i mikroaziatike. Efren Lopez, markantni Španac, virtuoz na lauti i srednjovekovnom evropskom instrumentu hurdi-gurdi, nije šala, stvarno se instrument tako zove (smeh), predstavlja najzapadniji drevni zvuk Puta svile. Maestralni Tasos Pulios iz Atine svira bliskoistočni mistični instrument - kanun, koji donosi zvuk Persije, istočne Arabije, Helena i severa Afrike, a poreklo mu seže 19 vekova pre nove ere do Asirijskog carstva i drevne Mesopotamije. Hadi Hrekes, naš pravoslavni brat iz najstarijeg grada na svetu, iz Alepa iz Sirije, virtuozno svira tradicionalne orijentalne udaraljke i donosi zvuk zapadne Azije, istočnog Mediterana i drevnog Levanta – priča na početku intervjua Slobodan Trkulja. 

Sava centar zauzima posebno mesto u vašoj karijeri. Na koji način vam se emocije i očekivanja razlikuju sada, nakon pet godina pauze, u poređenju sa prethodnim nastupima na istoj sceni?
 

– Pet godina čekanja je uradilo svoje, željni smo da izađemo da scenu i odsviramo jedan od najboljih koncerata u karijeri. Muzika je drugačija, napravili smo još jedan iskorak u stvaralačkom izrazu i uz Put svile ulazimo hrabro u nove muzičke predele. Svaki koncert u Sava centru nam je bio stvaralački pomak, prekretnica i otvaranje novog muzičkog poglavlja. Sada uz drage prijatelje, vrhunske muzičare iz raznih krajeva sveta, stvaramo novi zvuk. Izvešćemo premijerno i nekoliko novih pesama „Balkanopolisa” koje su čekale na Sava centar. Sve je spremno i naboj emocija je veliki.
 

Vaša muzika stvara jedinstveni spoj roka, orkestarskog zvuka, tradicionalnog balkanskog melosa i pravoslavnog pojanja, čime ste pokrenuli novi talas u muzici na ovim prostorima. Koji trenutak u vašoj karijeri smatrate prelomnim u definisanju ovog specifičnog muzičkog stila koji spaja toliko različitih elemenata?
 

 – Prvi momenat kada smo izveli taj zvuk na sceni u punoj lepoti onoga što sam imao kao zamisao u glavi je bio sa slavnim „Metropol orkestrom” iz Holandije na sceni Sava centra. Godinu dana kasnije smo zvuk finalno obojili studijskim snimkom u Real World studiju u Engleskoj gde smo napravili album koji je u formi popa i roka, a u sadržaju srpski, tradicionalan i simfonično filmičan. Tada su se stvari najviše i prelomile u smislu osvojene slobode da posle toga stvaramo nesputano novo i drugačije.   

S obzirom na to da svirate više instrumenata, koji vam je instrument posebno blizak, i kako odlučujete koji instrument će zauzeti centralno mesto u određenoj kompoziciji?
 

 – Svaki instrument nosi neku posebnu boju i emociju. Muzika je ta koja bira boje pa po njoj i biram instrument koji će se koristiti. Svi instrumenti su mi dragi, svi su deo mog stvaralačkog senzibiliteta. U poslednje vreme otkrivam lepote i čari kritske lire, predivnog i mističnog gudačkog instrumenta. Nikad nisam svirao gudački instrument, ovo mi je prvi pa su počeci bili poprilično škripavi, bukvalno! (smeh) Sada već zvuči dobro, čak sam i napisao novu kompoziciju na njoj koju ćemo premijerno izvesti u Sava centru 7. februara. 

Pokretanjem Kineskog festivala svetla u Srbiji uspeli ste da spojite vizuelnu umetnost i simboliku, a planirate li da njegov koncept proširite uključivanjem muzičkih elemenata ili drugih formi umetnosti?
 

– Apsolutno, odlično pitanje i odlično zapažanje. Od samog početka je bila ideja da se Kineska Nova godina proslavlja sa muzičkim festivalom uz Festival svetla, tako smo i počeli, ali je kovid 2020. prekinuo muzički deo festivala. Kineski festival svetla je izložba kineske nematerijalne baštine, a Put svile je stvaranje moderne tradicije objedinjavanjem žive tradicije naroda koji žive na Putu svile. Od Kine preko Sirije, Male Azije, Grčke i Krita do Srbije Balkana i Španije, Put svile će vas povesti kroz muzičke predele koje retko ko može da vidi i čuje. Ovaj festival je i naš mali skromni doprinos stvaranju novog multipolarnog sveta, koji hrabro predvodi Kina, sveta u kome je čovek čoveku brat a ne vuk.
 

Festival svetla ima duboke korene u kineskoj tradiciji, a koji aspekti kineske kulture vas lično najviše inspirišu, i kako ih prenosite na srpsku publiku?
 

– Ljubav Kine i Kineza prema svojoj tradiciji, kulturi i svom kulturnom nasleđu je za primer svima. Narod koji poštuje svoju tradiciju ume da prepozna i lepotu u drugim tradicijama. Verujem da je to razlog što su muzika „Balkanopolisa” i naši nastupi u Kini toliko zapaženi i cenjeni. Otuda i moja potreba da u Srbiji prikažemo deo kineskog nasleđa i kulture. Kineski festival svetla već sedmu godinu zaredom pokazuje koliko naš narod ima prefinjen osećaj za lepo, za tradiciju i kulturnu baštinu. Festival je od samog početka omiljen među porodicama i decom. Kao i svake godine lampioni se pale u 17 časova, a osmeh i ulaz su besplatni!

Ivana Japundža