SLOBODAN TRKULJA Dve nove godine i jedan koncert

Trkulja će prvo 13. januar 2020, u 19 časova, u NIS-u, uz klavirsku pratnju, izvoditi romantične šansone, legendarne romanse, džez i ljubavne pesme i tako povesti publiku na nezaboravno muzičko putovanje. Trkulja će prikazati novu stranu svog talenta i priuštiti publici sasvim novi doživljaj za Srpsku Novu godinu.

– I u mom domu se obeležava Srpska Nova godina, uvek nazdravimo i poželimo jedni drugima lepe želje, ali glavna proslava u našem domu je ipak Božićna, jer Božić je dan kada smo svi zajedno okrenuti jedni drugima, kad se slavi, raduje, prepričavaju anegdote iz tatinog i dedinog detinjstva, kako smo nekad slavili, ko je kada dobio zlatnik (smeh) - objašnjava Trkulja koji za Novosađane priprema još jedno specijalno iznenađenje - koncert na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu 7. februara od 20.20 časova. Ovaj svetski poznati muzičar, kompozitor, pevač i multiinstrumentalista će zajedno sa svojim kolegama iz Balkanopolisa prirediti publici još jedan spektakl i pokloniti im svoju posebnu energiju i višestruki dar uobiličene u poseban doživljaj i performans za pamćenje. Njihova muzika specifična je po tome što je univerzalna, jer je, kako i sam Trkulja kaže, deo svetske baštine. Ovoga puta na nastupu će ugostiti i prijatelje iz različitih zemalja u kojima su gostovali i prikazati lepotu njihove različitosti, kao i lepotu onog što ih čini istim. Po njegovim rečima, biće to poseban koncert po mnogo čemu.

– Nakon mnogobrojnih turneja Balkanopolisa širom Azije na kojima smo predstavljali modernu tradiciju Srbije, imao sam potrebu da deo njihove kulture i tradicije koje smo tamo upoznali dovedem kod nas, da svi mogu da je dožive i čuju. „Balkanopolis & prijatelji“  će biti koncert inspirisan muzikom koju smo čuli na tim putovanjima, koju ćemo izvesti zajedno sa nekim čudnovatim umetnicima koje smo upznali na proputovanjima – rekao je na početku intervjua za „Dnevnikov“ TV magazin Slobodan Trkulja.

Glavna kineska televizija o vama snima dokumentarni film. Koliko bi to moglo da vam otvori dalji proboj na azijsko tržište, gde ste održali mnogobrojne koncerte?

– Jako je specifično pričati o gledanosti u Kini, kada se njihova uobičajena gledanost meri u stotinama miliona gledalaca (smeh). CCTV pravi dugometražni dokumentarni film o Balkanopolisu, bili su u Srbiji već nekoliko puta i probao sam da im predstavim našu zemlju i kulturu na najbolji mogući način. Koncerti koje imamo u februaru će isto biti deo dokumentarnog filma, pa vas sve pozivam da nam se pridružite na njima i da zajedno pošaljemo lepu sliku u svet.  

Po celom svetu svojom muzikom promovišete tradiciju i kulturu naše zemlje. Šta mislite umemo li mi na domaćem terenu da negujemo i dovoljno podržavamo nešto što nas kao brend, poput vas, predstavlja u svetu?

– Da si me pitao u nekom drugom momentu rekao bih malo i nedovoljno, međutim stvari su se malo promenile. Država je pre nekih godinu dana, na premijerkinu inicijativu, osnovala platformu koja se zove „Srbija stvara” za promociju umetnosti, naučnika, praktično svih kreativnih industrija Srbije. Kreativni ambasadori koji su njeni predstavnici su mnogobrojni i stvarno izuzetni ljudi, a spisak se svakim danom uvećava. Tu su i pronalazači poput Teslagrama, kompjuterski magovi iz 3laterala, gejming industrije i skup potpuno čarobnih naučnika, tu je i Stefan Milenković, Nenad Vasilić, Ana Popović, moja malenkost i mnogi drugi. Prvi put zaista vidim ozbiljan potencijal da se strukturalizovano i organizovano pristupi promociji svih naših kreativaca u svetu. Neki rezultati su već očiti i vidljivi, a tek smo na početku. „Srbija stvara” je nešto što sam godinama sanjao da može da se desi u Srbiji, jer postoji u svakoj ozbiljnoj zemlji koja vodi računa o svojoj kulturi. Sama činjenica da su okupili toliko kreativaca na jedno mesto i da smo počeli da se povezujemo i razmenjujemo ideje je u Srbiji sama po sebi revolucionarna. Znaš kakvi umemo da budemo na ovim prostorima, svako od nas je „čovek država”, svako samo sebe priznaje i živi u svom mehuru, naći ćemo deset razloga zašto nešto ne valja i nije za nas, pre nego što uopšte damo šansu da se nešto dobro desi. Čast mi je da sam deo ove grupe.

Kineski festival svetla

U susret obeležavanju kineske Nove godine prošle godine ste u Beogradu organizovali „Kineski festival svetla”, odnosno, izložbu kineskih lampiona, a ove godine biće održan i u Novom Sadu. Šta je bila vaša ideja kada ste odlučili da organizujete jedan ovakav događaj i šta to posetioci mogu da očekuju u Limanskom parku, gde će festival i biti održan?

– Kineski festival svetla je predivan način da ljudima u Srbiji približimo veliki deo tradicije drevnog i prijateljskog naroda Kine. Ali ovo nisu obični lampioni na koje prvo pomislimo kod nas. Ovo je jedan potpuno čaroban svet lampiona! Posle mnogobrojnih nastupa i gostovanja u Kini, gde smo dočekani sa ogromnom ljubavlju i pažnjom, imao sam veliku potrebu da im uzvratim to gostoprimstvo ovde kod nas u Srbiji i uz podršku kineskog ministarstva kulture započeo sa idejom realizacije pravog kineskog spektakla u Srbiji. Hvala Bogu, u ljubavi prema Kini nisam sam, pa su pored Kineske Ambasade u Srbiji, festival podržali i Vlada Republike Srbije, grad Beograd, Pokrajinska Vlada Vojvodine i grad Novi Sad, kao i mnogobrojni prijatelji. Verujem da će Novosađani uživati u ovoj čarobnoj izložbi kojom u Kini u prvim nedeljama Nove godine unose svetlo u svoje domove i svoje živote, radujući se nastupajućoj godini. Tu istu svetlost ćemo podeliti istovremeno i zajedno sa milijardom naših prijatelja sa dalekog istoka. Siguran sam na veliku radost svih Novosađana.

Do sada ste sarađivali sa mnogim umetnicima. Koga biste još voleli da ugostite, sa kim da podelite svoj muzički senzibilitet?

– Spisak je beskrajan, ima toliko dobrih muzičara i dobre muzike na svetu. Srce mi je potpuno otvoreno i sa radošću slušam umetnike iz celog sveta. Impresioniran sam i novom generacijom muzičara koja je, kao i mi pre nekih desetak godina, započela svetsku karijeru koncertima sa Metropol Orkestrom iz Holandije. Prvenstveno mislim na bend Snarki Papi, Kori Henrija i Džejkoba Kolijera. Na drugoj strani sveta, na istoku, smo čuli potpuno neverovatne glasove i muziku i delili scenu sa vanvremenskim umetnicima u Kini, Maleziji... Sećam se da je u Teheranu, dok smo putovali kombijem kroz grad, vozač na radiju naleteo na neku njihovu tradicionalnu pesmu. Kakav je to doživljaj bio, veliki persijski orkestar, pevanje koje tera suze na oči, instrumenti koji dišu, a Teheran i njegovi ljudi sa druge strane prozora. Sve bih ih doveo u Srbiju da stvaramo zajedno. Ma svet je predivan, toliko ima lepote oko nas i u nama, samo je kao i sve u životu treba negovati.

Svirate na više od 15 instrumenata, a postoji li neki koji niste savladali, a na kojem biste želeli da stvarate svoju muziku?

– Violina (smeh). Stvarno, violina je verovatno jedan od najekspresivnijih instrumenata na planeti, ali put sa njom mora da krene od malih nogu. Srećom imamo Stefana Milenkovića i Nemanju Radulovića koji na njoj pričaju bolje nego što bih ja ikada mogao.

Da li ste nekada razmišljali o tome da pravite filmsku muziku?

– Svakoga dana. Ako ste čuli muziku koju izvodim i snimama sa Balkanopolisom, siguran sam da vas neće iznenaditi da čujete da svaka pesma koju sam napisao ima „filmski scenario” iza sebe. Sve su napisane po nekoj ličnoj priči, nekoj sceni iz mog života. Kad su nastajale, imao sam čitav film u glavi i u tom momentu muzika koju čujem i stvaram je praktično zvučni odraz, refleks koji prati pokretne slike iz tih priča. Volim da stvaram muziku namenski po slikama.

Vladimir Bijelić