ХРАБРО УЛАЗИМО У НОВЕ МУЗИЧКЕ ПРЕДЕЛЕ Слободан Тркуља о предстојећем концерту и традиционалном Кинеском фестивалу светла

У интервјуу за „Дневников” ТВ магазин , Тркуља је истакао да ће публика на њиховом концерту уживати у премијерним композицијама и уникатним звуцима инструмената попут кинеског ерхуа, критске лире и кануна, уз госте музичаре из целог света.

– У наш календар смо 7. фебруар записали златним словима. Припремили смо врло енергичан и узбудљив програм са изузетним музичарима из разних крајева света. Гост из Кине ће нам бити Гуо Ган, кинеска мегазвезда на инструменту ерху, виртуозни уметник који сарађује за Ханс Зимером, Ланг Лангом, кога сте слушали у холивудским филмовима и који ће донети звук древне Кине, те нас повести на почетак Пута свиле, у град Си’ан, престоницу 13 кинеских царева где живе теракота ратници. Кели Тома (Kelly Thoma) је светски позната уметница са Крита која свира магичну критску лиру, древни инструмент средњoвековне Византије. Кели и њена лира нам доноси звук мистике Медитерана који носи у себи бојe топлог мора и мирисе таласа. Ерини, звезда вечери, један је од најлепших традиционалних вокала нове генерације. Дива рођена на Криту, пореклом из музичке породице из Мале Азије, својим суптилним и моћним гласом дочарава древни музички колорит Цариграда и микроазиатике. Ефрен Лопез, маркантни Шпанац, виртуоз на лаути и средњовековном европском инструменту хурди-гурди, није шала, стварно се инструмент тако зове (смех), представља најзападнији древни звук Пута свиле. Маестрални Тасос Пулиос из Атине свира блискоисточни мистични инструмент - канун, који доноси звук Персије, источне Арабије, Хелена и севера Африке, а порекло му сеже 19 векова пре нове ере до Асиријског царства и древне Месопотамије. Хади Хрекес, наш православни брат из најстаријег града на свету, из Алепа из Сирије, виртуозно свира традиционалне оријенталне удараљке и доноси звук западне Азије, источног Медитерана и древног Леванта – прича на почетку интервјуа Слободан Тркуља. 

Сава центар заузима посебно место у вашој каријери. На који начин вам се емоције и очекивања разликују сада, након пет година паузе, у поређењу са претходним наступима на истој сцени?
 

– Пет година чекања је урадило своје, жељни смо да изађемо да сцену и одсвирамо један од најбољих концерата у каријери. Музика је другачија, направили смо још један искорак у стваралачком изразу и уз Пут свиле улазимо храбро у нове музичке пределе. Сваки концерт у Сава центру нам је био стваралачки помак, прекретница и отварање новог музичког поглавља. Сада уз драге пријатеље, врхунске музичаре из разних крајева света, стварамо нови звук. Извешћемо премијерно и неколико нових песама „Балканополиса” које су чекале на Савa центар. Све је спремно и набој емоција је велики.
 

Ваша музика ствара јединствени спој рока, оркестарског звука, традиционалног балканског мелоса и православног појања, чиме сте покренули нови талас у музици на овим просторима. Који тренутак у вашој каријери сматрате преломним у дефинисању овог специфичног музичког стила који спаја толико различитих елемената?
 

 – Први моменат када смо извели тај звук на сцени у пуној лепоти онога што сам имао као замисао у глави је био са славним „Метропол оркестром” из Холандије на сцени Сава центра. Годину дана касније смо звук финално обојили студијским снимком у Real World студију у Енглеској где смо направили албум који је у форми попа и рока, а у садржају српски, традиционалан и симфонично филмичан. Тада су се ствари највише и преломиле у смислу освојене слободе да после тога стварамо неспутано ново и другачије.   

С обзиром на то да свирате више инструмената, који вам је инструмент посебно близак, и како одлучујете који инструмент ће заузети централно место у одређеној композицији?
 

 – Сваки инструмент носи неку посебну боју и емоцију. Музика је та која бира боје па по њој и бирам инструмент који ће се користити. Сви инструменти су ми драги, сви су део мог стваралачког сензибилитета. У последње време откривам лепоте и чари критске лире, предивног и мистичног гудачког инструмента. Никад нисам свирао гудачки инструмент, ово ми је први па су почеци били поприлично шкрипави, буквално! (смех) Сада већ звучи добро, чак сам и написао нову композицију на њој коју ћемо премијерно извести у Сава центру 7. фебруара. 

Покретањем Кинеског фестивала светла у Србији успели сте да спојите визуелну уметност и симболику, а планирате ли да његов концепт проширите укључивањем музичких елемената или других форми уметности?
 

– Апсолутно, одлично питање и одлично запажање. Од самог почетка је била идеја да се Кинеска Нова година прославља са музичким фестивалом уз Фестивал светла, тако смо и почели, али је ковид 2020. прекинуо музички део фестивала. Кинески фестивал светла је изложба кинеске нематеријалне баштине, а Пут свиле је стварање модерне традиције обједињавањем живе традиције народа који живе на Путу свиле. Од Кине преко Сирије, Мале Азије, Грчке и Крита до Србије Балкана и Шпаније, Пут свиле ће вас повести кроз музичке пределе које ретко ко може да види и чује. Овај фестивал је и наш мали скромни допринос стварању новог мултиполарног света, који храбро предводи Кина, света у коме је човек човеку брат а не вук.
 

Фестивал светла има дубоке корене у кинеској традицији, а који аспекти кинеске културе вас лично највише инспиришу, и како их преносите на српску публику?
 

– Љубав Кине и Кинеза према својој традицији, култури и свом културном наслеђу је за пример свима. Народ који поштује своју традицију уме да препозна и лепоту у другим традицијама. Верујем да је то разлог што су музика „Балканополиса” и наши наступи у Кини толико запажени и цењени. Отуда и моја потреба да у Србији прикажемо део кинеског наслеђа и културе. Кинески фестивал светла већ седму годину заредом показује колико наш народ има префињен осећај за лепо, за традицију и културну баштину. Фестивал је од самог почетка омиљен међу породицама и децом. Као и сваке године лампиони се пале у 17 часова, а осмех и улаз су бесплатни!

Ивана Јапунџа