Festival Tisin cvet u Novom Kneževcu: Diskretan šarm nežnosti
NOVI KNEŽEVAC: U pandemijskim okolnostima održavanja kulturnih i umetničkih manifestacija, kolektiv Biblioteke „Branislav Nušić“ u Novom Kneževcu smogao je hrabrosti i samopouzdanja da s maksimalnim poštovanjem zaštitnih zdravstvenih propisa i, za primerene bezbednosne uslove, odličnim odzivom posetilaca, održi prvi deo sada već 16 po redu, Festivala kamerne muzike „Tisin cvet“.
Pomeren s početka septembra na drugi i četvrti oktobarski vikend, ovaj već šire poznat muzički praznik na severu Banata, započeo je resitalom pijanistkinje Marije Bajalice, koja svoju izvođačko-pedagošku karijeru ostvarenu u Južnoj Africi i Australiji, od nedavno vezuje za Austriju.
Iz resitala nekadašnje studentkinje Konstantina Boginoa, delom i polaznice novosadske Akademije umetnosti, ozbiljno započetog Hajdnovim varijacijama u f-molu, izdvojila su se Deset komada opus 75 iz baleta „Romeo i Julija“ Sergeja Prokofjeva u koje je umetnica uronila studiozno i emotivno angažovano, ostavljajući dubok utisak na slušaoce željne žive i kvalitetne muzike. Uprkos kojem nesavršenom ili „krivom“ tonu i nepotpunoj „srođenosti“ s nedovoljno joj poznatim instrumentom, ostvarila je puno izražajnih i lepo oblikovanih detalja u karakterizaciji likova iz Šekspirove vanvremenske tragedije.
Najviše je pružila u opisivanju veselog veronskog naroda („Ulica se budi“) i oštrom akcentovanju neprijateljskih sukoba i strasti zavađenih porodica „Monteki i Kapuleti“. Takođe je bila uverljiva i u „oslikavanju“ dobronamernog lika oca Lorenca, upravo fagotskim tonom vodeći toplu kantilenu kojim je on originalno predstavljen u orkestru. Ako su joj manje „izlazile“ lirsko-ljubavne teme, taj utisak je promenila u zaista nežnoj i suptilno donetoj završnici stava „Romeo i Julija pre rastanka“.
I na kraju, Marija Bajalica je odsvirala Valcer Aleksandra Vujića (kao omaž osnivaču i umetničkom direktoru Festivala koji ga je posvećeno vodio do smrti, 2017), odlično ga usklađujući s duhom Prokofjevljeve muzike. Visokom delikatnišću izvođenja i isticanjem „prokofjevljevskih akcenata“ i šarma, asocirala je na vedri i plemeniti karakter kompozitora koji je toliko mnogo učinio za srpsku muzičku kulturu i pedagogiju.
Marija Adamov
