BGF VEČERAS IZVODI ČUVENU VAGNEROVU OPERU „Tristan i Izolda” posle pola veka
Preko 110 učesnika naći će se večeras od 17 časova na sceni Kolarca, kada će Beogradska filharmonija, pod dirigentskom palicom svog šefa – dirigenta, maestra Fabrijela Felca, zajedno sa inostranim solistima i muškim horom Opere Srpskog narodnog pozorišta, izvesti petosatnu Vagnerovu operu „Tristan i Izolda“.
U naslovnim ulogama nastupaju renomirani „vagnerijanci“ Hajko Berner i Keli Gad, zajedno sa Tomasom Lemanom, Mihaelom Zelinger i Nikolajem Elsbergom, a uz njih, u ulozi mornara, članovi Hora Opere SNP-a, koji je pripremila Vesna Kesić Krsmanović.
- Nakon dve nedelje intenzivnih priprema, Beogradska filharmonija je spremna za petosatni koncert uz dve pauze između činova, a zbog svoje maratonske dužine koncert počinje u popodnevnim časovima. Pored toga što interpretacija ove monumentalne muzičke drame predstavlja novi umetnički vrhunac Beogradske filharmonije, za publiku će biti jako uzbudljivo ne samo da prati 110 izvođača na sceni, već i da osluškuje muziku koja dolazi van bine u oslikavanju bogate i raskošne radnje – najavljuju u Beogradskoj filharmoniji, uz napomenu da ovo delo nije izvedeno u Srbiji punih pola veka.
Vagner kod nas inače nije prisutan u operskim repertoarima, a i svetu su postavke nekih njegovih dela dosta retke, jer izvođenja iziskuju posebne pevače, takozvane „vagnerijance“, koji ovom kompozitoru posvećuju svoju karijeru, i svoj glas.
Sada su se stekli uslovi da, zahvaljujući angažmanu Gabrijela Felca, BGF ponovo izvede ovu čuvenu muzičku dramu. Prvi put je „Tristana i Izoldu“ izvela u junu 1968, pod upravom Oskara Danona i D. Frekmana, a zatim i 1976. na Dubrovačkim letnjim igrama, pod palicom Živojina Zdravkovića. Izuzetno zahtevno izvođenje ovog dela, koje se smatra najbolje komponovanom operskom literaturom, kojom praktično započinje stvaranje moderne klasične muzike, beogradska publika će sada slušati u koncertnom obliku.
Nije zgoreg podsetiti na to da je neposredni podsticaj za nastanak muzičke drame “Tristan i Izolda” bila je romansa između Vagnera, koji je tada bio oženjen, i supruge njegovog tadašnjeg pokrovitelja. Napisao ju je prema keltskoj legendi iz 12. veka, o nesrećnoj ljubavi između plemića Tristana i princeze Izote.