БГФ ВЕЧЕРАС ИЗВОДИ ЧУВЕНУ ВАГНЕРОВУ ОПЕРУ „Тристан и Изолда” после пола века

У насловним улогама наступају реномирани „вагнеријанци“ Хајко Бернер и Кели Гад, заједно са Томасом Леманом, Михаелом Зелингер и Николајем Елсбергом, а уз њих, у улози морнара, чланови Хора Опере СНП-а, који је припремила Весна Кесић Крсмановић.

- Након две недеље интензивних припрема, Београдска филхармонија је спремна за петосатни концерт уз две паузе између чинова, а због своје маратонске дужине концерт почиње у поподневним часовима. Поред тога што интерпретација ове монументалне музичке драме представља нови уметнички врхунац Београдске филхармоније, за публику ће бити јако узбудљиво не само да прати 110 извођача на сцени, већ и да ослушкује музику која долази ван бине у осликавању богате и раскошне радње – најављују у Београдској филхармонији, уз напомену да ово дело није изведено у Србији пуних пола века.

Вагнер код нас иначе није присутан у оперским репертоарима, а и свету су поставке неких његових дела доста ретке, јер извођења изискују посебне певаче, такозване „вагнеријанце“, који овом композитору посвећују своју каријеру, и свој глас. 

Сада су се стекли услови да, захваљујући ангажману Габријела Фелца, БГФ поново изведе ову чувену музичку драму. Први пут је „Тристана и Изолду“ извела у јуну 1968, под управом Оскара Данона и Д. Фрекмана, а затим и 1976. на Дубровачким летњим играма, под палицом Живојина Здравковића. Изузетно захтевно извођење овог дела, које се сматра најбоље компонованом оперском литературом, којом практично започиње стварање модерне класичне музике, београдска публика ће сада слушати у концертном облику. 

Није згорег подсетити на то да је непосредни подстицај за настанак музичке драме “Тристан и Изолда” била је романса између Вагнера, који је тада био ожењен, и супруге његовог тадашњег покровитеља. Написао ју је према келтској легенди из 12. века, о несрећној љубави између племића Тристана и принцезе Изоте.