Matica raspisala konkurs za izradu spomen-biste Momčilu Tapavici

Tapavica je, takođe, bio i prvi srpski sportista koji je osvojio medalju na Olimpijskim igrama, iz Atine je 1896. doneo bronzu osvojenu na teniskom turniru, te je stoga zamisao da spomen-bista bude postavljena u parku pored Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje u Novom Sadu, na uglu Stražilovske ulice i Bulevara cara Lazara.

Svestrani matičin stipendista

Momčilo Tapavica je osnovnu školu završio u Nadalju, krenuo u gimnaziju u Novom Sadu, a zahvaljujući stipendiji Matice srpske iz Zadužbine Sime Đorđevića od 1886. je bio učenik realke u Segedinu. Matičin stipendista bio je i 1891, kada je započeo studije arhitekture i građevinarstva na Visokoj tehničkoj školi u Budimpešti, gde je i diplomirao. Po završetku studija radio je neko vreme u Budimpešti, a potom se vratio u Novi Sad i tu 1903. učestvovao u izradi plana za obnovu Saborne crkve, a prema njegovim projektima izgrađena je 1912. današnja zgrada Matice srpske, tadašnje Sirotište, zadužbina Marije Trandafil, jedno od najlepših i najreprezentativnijih zdanja u Novom Sadu. Prvi svetski rat proveo je u izbeglištvu a potom se vratio u Novi Sad da bi radio u svom projektnom birou u Petrovaradinu. Značajan trag je ostavio i u rodnom selu, izradivši projekat za restauraciju tamošnje crkve i geodetske planove za kaldrmisanje kolovoza u samom Nadalju i drumova oko naselja. Kada je, pak, reč o sportu, na prvim modernim Olimpijskim igrama održanim u Atini 1896. obezbedio je mesto u trinaestočlanom timu Kraljevine Ugarske. Bio je prijavljen za takmičenja u atletici (skok udalj, skok s motkom, bacanje kugle), dizanju tegova (jednom rukom i obema rukama), ali je najbolji rezultat ostvario je u tenisu, osvojivši bronzanu olimpijsku medalju, dok je u rvanju grčko-rimskim stilom bio četvrti. U Novom Sadu se kasnije bavio veslanjem kao član kluba „Danubius”.

Kako je „Dnevniku” pojašnjeno u MS, pod krovom Matice srpske najpre je formulisana inicijativa da Momčilo Tapavica dobije adekvatno spomen-obeležje, a zatim je pripremljen i projekat, koji je potom prihvatila pokrajinska administracija i ona će finansijski pomoći njegovu realizaciju, s tim da će Grad Novi Sad obezbediti javnu površinu, na kojoj će bista biti postavljena, kao i sve neophodne saglasnosti i dozvole. Na temelju pomenutog konkursa biće odabrana tri idejna rešenja, koja će biti nagrađena, a o tome će odlučivati stručni žiri na čelu sa predsednikom Matice srpske prof. dr Draganom Stanićem, te članovima: upravnicom Galerije MS dr Tijanom Palkovljević Bugarski, istoričarem mr Sinišom Jokićem, likovnim kritičarem Savom Stepanovim i slikarem mr Danilom Vuksanovićem. 

Pravo učešća na konkursu imaju akademski umetnici, dakle oni sa stečenim formalnim obrazovanjem u oblasti likovnih umetnosti, primenjenih umetnosti, dizajna, arhitekture i pejzažne arhitekture, a rok za predaju radova je 30. septembar 2017. godine. Pri tome je jasno precizirano da konkursni rad, koji autori prilažu, može biti ručno crtana skica ili digitalni prikaz, ali da je maketa, odnosno trodimenzionalni objekat – obaveza. Svi detalji konkursa nalaze se na sajtu Matice srpske, uz biografiju i fotografije Momčila Tapavice, kao i ortofoto snimke prostora gde je planirano postavljanje spomen-biste, a umetnicima namerenim da učestvuju na raspolaganju je i film o našem prvom olimpijcu, autora Ognjena Rakčevića i Milana Todorovića.

M. Stajić