Матица расписaла конкурс за израду спомен-бисте Момчилу Тапавици

Тапавица је, такође, био и први српски спортиста који је освојио медаљу на Олимпијским играма, из Атине је 1896. донео бронзу освојену на тениском турниру, те је стога замисао да спомен-биста буде постављена у парку поред Факултета за спорт и физичко васпитање у Новом Саду, на углу Стражиловске улице и Булевара цара Лазара.

Свестрани матичин стипендиста

Момчило Тапавица је основну школу завршио у Надаљу, кренуо у гимназију у Новом Саду, а захваљујући стипендији Матице српске из Задужбине Симе Ђорђевића од 1886. је био ученик реалке у Сегедину. Матичин стипендиста био је и 1891, када је започео студије архитектуре и грађевинарства на Високој техничкој школи у Будимпешти, где је и дипломирао. По завршетку студија радио је неко време у Будимпешти, а потом се вратио у Нови Сад и ту 1903. учествовао у изради плана за обнову Саборне цркве, а према његовим пројектима изграђена је 1912. данашња зграда Матице српске, тадашње Сиротиште, задужбина Марије Трандафил, једно од најлепших и најрепрезентативнијих здања у Новом Саду. Први светски рат провео је у избеглиштву а потом се вратио у Нови Сад да би радио у свом пројектном бироу у Петроварадину. Значајан траг је оставио и у родном селу, израдивши пројекат за рестаурацију тамошње цркве и геодетске планове за калдрмисање коловоза у самом Надаљу и друмова око насеља. Када је, пак, реч о спорту, на првим модерним Олимпијским играма одржаним у Атини 1896. обезбедио је место у тринаесточланом тиму Краљевине Угарске. Био је пријављен за такмичења у атлетици (скок удаљ, скок с мотком, бацање кугле), дизању тегова (једном руком и обема рукама), али је најбољи резултат остварио је у тенису, освојивши бронзану олимпијску медаљу, док је у рвању грчко-римским стилом био четврти. У Новом Саду се касније бавио веслањем као члан клуба „Данубиус”.

Како је „Дневнику” појашњено у МС, под кровом Матице српске најпре је формулисана иницијатива да Момчило Тапавица добије адекватно спомен-обележје, а затим је припремљен и пројекат, који је потом прихватила покрајинска администрација и она ће финансијски помоћи његову реализацију, с тим да ће Град Нови Сад обезбедити јавну површину, на којој ће биста бити постављена, као и све неопходне сагласности и дозволе. На темељу поменутог конкурса биће одабрана три идејна решења, која ће бити награђена, а о томе ће одлучивати стручни жири на челу са председником Матице српске проф. др Драганом Станићем, те члановима: управницом Галерије МС др Тијаном Палковљевић Бугарски, историчарем мр Синишом Јокићем, ликовним критичарем Савом Степановим и сликарем мр Данилом Вуксановићем. 

Право учешћа на конкурсу имају академски уметници, дакле они са стеченим формалним образовањем у области ликовних уметности, примењених уметности, дизајна, архитектуре и пејзажне архитектуре, а рок за предају радова је 30. септембар 2017. године. При томе је јасно прецизирано да конкурсни рад, који аутори прилажу, може бити ручно цртана скица или дигитални приказ, али да је макета, односно тродимензионални објекат – обавеза. Сви детаљи конкурса налазе се на сајту Матице српске, уз биографију и фотографије Момчила Тапавице, као и ортофото снимке простора где је планирано постављање спомен-бисте, а уметницима намереним да учествују на располагању је и филм о нашем првом олимпијцу, аутора Огњена Ракчевића и Милана Тодоровића.

М. Стајић