“Lepi dani u Aranhuezu” na Festivalu u Novosadskom pozorištu

Najpre će u 19 časova biti izvedena predstava “Lepi dani u Aranhuezu” Slovenskog stalnog gledališča iz Trsta (Italija). Predstavu je, po tekstu Petera Handkea, režirao Igor Pison, a igraju prvaci slovenačkih pozorišnih scena Ivo Ban (Muškarac) i Nataša Barbara Gračner (Žena).

Potom će Srpsko pozorište u Mađarskoj iz Budimpešte u 21 čas izvesti predstavu „Avala ekspres 20“. “Lepi dani u Aranhuezu” su slovenačka praizvedba dramskog dijaloga Petera Handkea, koji je svom tekstu dao jednostavan podnaslov „letnji dijalog”. Protagonisti se dogovaraju da će sunčano popodne provesti u razgovoru o ljubavi, što postaje temeljna i suptilna refleksija o životu udvoje. Upuštaju se u filigranske detalje toga dijaloga o emocijama, koji propituje večne teme privlačnosti među polovima. Ovaj Hankeov tekst doživeo je i filmsku adaptaciju u režiji Vima Vendersa.

O likovima znamo samo da se dugo poznaju, njihov je odnos prijateljski, prilično intiman, pa ona slobodno iznosi detalje svojih seksualnih avantura. Pravila igre su otvorenost i iskrenost, dijalog nije usmeren na unapred fiksiran zaključak tog opuštenog, a intenzivnog susreta.         

- Kada sluša ovakvu vrstu teksta, gledalac koji je deo društva u kojem se brzo živi, uvek ima utisak da gubi vreme. A baš danas su preko potrebni takvi tekstovi, inače će nestati ljudskosti i humanosti. Ova predstava stoga je izazov koji se zasniva na tekstu i harizmi glumaca, dva izvanredna umetnika slovenačkog prostora - navodi reditelj Igor Pison o ovoj predstavi.

      „Avala ekspres 20“, u izvođenju Srpskog pozorišta u Mađarskoj, je ljubavna priča Joze koji čeka Anu, koja dolazi „Avala ekspresom“ na peštansku stanicu Keleti. To je elegija o jednom vremenu i generaciji koja nestaje. Predstavu je režirao Petar Milošević, muziku je komponovao Tamaš Čeh, na tekst Geze Beremenjija, a peva Jozo Matoric, uz pratnju svirača Milana Rusa, Gabora Lenđela, Mihalja Đerđa, Stojana Jurkovića, Tamaša Senjora, Grge Princa i Tibora Embera.

      - Avala ekspres, beogradski voz, koji je 1990. godine bio jedina veza između ratom rascepljene Jugoslavije i ostalog dela sveta. U vreme dolaska Avala ekspresa na stanicu Keleti, peron je bio prepun ljudi koji su čekali svoje rođake, prijatelje, ljubavi… Tako se 1996. godine sam od sebe rodio naslov i samo je trebalo složiti pesme u neki odgovarajući red: stanica, miris mašinskog ulja, čekaonica… Voz stiže u grad koji se zove Budimpešta. Gde ćemo stanovati, možda u nekom jeftinom radničkom hotelu. Ma ne, radije u domu Srpske škole. „Tamo ćemo bar moći da ispričamo koliko nas više nema i koliko nas je ostalo da bude uništeno”, priča jedan mladić koji trčkara po peronu Keletija, držeći u rukama maturski tablo ne bi li sa slika prepoznao stare drugove i drugarice... - kaže reditelj Petar Milošević o ovoj predstavi.

Uz dozvolu tekstopisca Geze Beremenjija, reditelj je promenio pojedina geografska imena i imena likova. Na jednom mestu se oglašava i jedna stara sentandrejska pesma, na arhaičnom slavenoserbskom jeziku, i njom se “uokviruje cela priča.“

 N.P-j.