TANJA ŠLJIVAR O SCENARISTIČKOJ SARADNJI SA ŽILNIKOM: Sloboda i(li) varvarizam

Tanja, kakva su tvoja iskustva sa filmom do sada? Ako se ne varam, nekolicinom saradnji na scenarijima i adaptacijom jedne tvoje drame?
- Da. Bila sam koscenaristkinja ,,Kelta’’ Milice Tomović i ,,Od sutra počinjem da’’ Ivana Markovića i Linfeng Vua. Oba su imala premijere na Berlinalu. Što više iskustva stičem, shvatam koliko je scenaristika specifična disciplina, naročito u pogledu vremena koje prođe od pisanja scenarija do premijere. Većina romanopisaca verovatno radi duže na svojim tekstovima, ali produkcija filma je toliko skup i dugotrajan proces, da ja kao scenaristkinja, do dana premijere mogu da se nađem u čudnoj situaciji vraćanja kroz vremensku kapsulu - u vreme pisanja scenarija - i da se podsetim šta me je tada zanimalo i opsedalo, da se sretnem sa osobom koja sam tada bila. Na kraju reditelji i rediteljke ipak donose većinu finalnih odluka u vezi sa tekstom, između ostalog i zato što ga oni, za razliku od nas, ne napuštaju sve do premijere. Trenutno je u postprodukciji i film ,,Linije želje’’ Daneta Komljena, na kom sam takođe bila koscenaristkinja i to je primer scenarija za koji sam sigurna da može i treba da funckioniše i kao književni tekst, i volela bih da kao takav bude i objavljen.  
Otkud saradnja sa Žilnikom i kako ti vidiš iz pozicije svoje generacije san i javu stare garde?
- Do saradnje je došlo, ja bih rekla, posredstvom Svete Jovanova, ali verovatno je još mnogo stvari uticalo na nju. Želimira i Saritu sam upoznala na Sterijinom pozorju, kada su došli da gledaju berlinsku izvedbu moje drame ,,Kao i sve slobodne djevojke’’... Želimir se našao u još luđoj situaciji ,,vremenske kapsule’’, jer su ga jednog dana pozvali iz Jugoslovenske kinoteke i rekli mu da u arhivi imaju nesortirane filmske trake obeležene njegovim imenom. Kada je pogledao materijal, shvatio je da je to njegov nezavršeni film iz 1972. ,,Sloboda ili strip’’, koji je, između ostalog, pratio i političke događaje iz 1971. Ne mogu ni da zamislim koji je njegov put bio u susretu s ovim u vreme montaže zabranjenim i zaplenjenim, ali sada i dalje vrlo dobro očuvanim materijalom, i kroz njega, sa samim sobom od pre pedeset godina. Želimir je osećao da treba u nekom smislu da taj film ,,završi’’ i iz njega je, na kraju, posle mnogih verzija scenarija, snimanja prekinutog koronom, i raznim drugim okolnostima, nastao sasvim novi film - ,,Restitucija ili San i java stare garde’’. Naša saradnja postala je puno više od toga - postala je jedno neočekivano i neobično prijateljstvo, u kom sam mogla, između ostalog i da čujem o njegovim susretima s raznim ljudima koji su me zanimali kao umetnici - od Pedra Almodovara do Ota Bihalji-Merina. Ja sam s Danetom, Milicom i Ivanom studirala, i (još jednom) odrasla, ali mislim da sam i sa Žilnkom uspela, against all odds, da napravim nešto kao ,,generacijski film’’.  
"Sloboda ili barbarizam" je glasio radni naslov Žilnikovog novog filma. Šta misliš o tome da bi veznik trebao da bude "i", a ne "ili"?
- To je bio radni naslov koji smo smislili kao parafrazu originalnog ,,Sloboda ili strip’’, a kao citat velike Roze Luksemburg, koja je u zatvoru verovala da citira Englesa kada je napisala: ,,...buržoasko društvo sada stoji na raskršću: ili prelazak u socijalizam ili regresija u varvarizam.(...) Suočavamo se s izborom točno onako kako ga je Fridrih Engels predvidio prije jedne generacije: ili trijumf imperijalizma i kolaps cijele civilizacije kao u drevnom Rimu: depopulacija, pustoš, degeneracija – veliko groblje. Ili pobjeda socijalizma, što znači svjesna i aktivna borba međunarodnog proletarijata protiv imperijalizma i njegovih metoda rata.’’ Ona je mislila da je u odnosu na Engelsa, generaciju kasnije, citat i dalje aktuelan, a verujem da svako ko ga pročita i danas može da se uveri da se i četiri-pet generacija(da se opet vratim na taj koncept) kasnije nalazimo pred sličnim izborom, u izmenjenim istorijskim okolnostima. Inače, takav Engelsov tačan citat nikad nije pronađen i, zanimljivo, nikad utvrđena genealogija Rosinog citata u kasnijim marksističkim tekstovima. Ako danas ‘barbarizam’ kao pojam koji mora biti dekolonizovan, posmatramo u kontekstu savremenog imperijalizma, možda zaista inkluzivniji naslov i bi bio ,,sloboda i barbarizam’’ - ako porazimo carstvo biće dovoljno svega za sve - pa i za nas - varvare i nekadašnje podanike Rimskog carstva i svih drugih imperija. Ako ponovo oslobodimo pojam, možda možemo reći i ,,i sloboda i varvarizam’’. Možda je najbolje gledati neko vreme u predivne Rozine zatvorske herbarijume, i razmišljati kako je Roza botaničarka i Roza revolucionarka postojala istovremeno, u istom, zatvorenom telu i slobodnom umu.
Šta ima kod tebe novo, osim ovog filma? Prošle godine na Sterijinom gledali smo "Režim isceljenja", ima li promena?
- Nadam se da napokon, u narednih mesec-dva završavam roman pod naslovom ,,Narodno pozorište: roman’’, na kom radim već pet godina, odnosno od vremena kada sam u 2019. godini radila kao direktorka Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Roman bi trebalo da izađe u Zurkampu, u prevodu Maše Dabić krajem ove godine. Takođe pišem i libreto za operu, to je relativno novi teren za mene, i opera bi trebalo da bude izvedena 2026. u Nemačkoj. Rokovi za libreto i roman se prilično poklapaju, i ističu otprilike sada, pa sam u maloj panici. A studenti svih fakulteta u Srbiji, pa i Fakulteta dramskih umetnosti na kom radim kao docentkinja su u blokadi. Mislim da to što sada rade svi oni, naši studenti, okupira u ideološkom, političkom, društvenom, psihološkom, intelektualnom i emocionalnom smislu svu pažnju nas, njihovih profesora, ali i većine društva, i ovom prilikom želim da im, kao javna ličnost i kao profesorka, još jednom uputim poštovanje i podršku.
Igor Burić