ТАЊА ШЉИВАР О СЦЕНАРИСТИЧКОЈ САРАДЊИ СА ЖИЛНИКОМ: Слобода и(ли) варваризам

Tања, каква су твоја искуства са филмом до сада? Ако се не варам, неколицином сарадњи на сценаријима и адаптацијом једне твоје драме?
- Да. Била сам косценаристкиња ,,Келта’’ Милице Томовић и ,,Од сутра почињем да’’ Ивана Марковића и Линфенг Вуа. Оба су имала премијере на Берлиналу. Што више искуства стичем, схватам колико је сценаристика специфична дисциплина, нарочито у погледу времена које прође од писања сценарија до премијере. Већина романописаца вероватно ради дуже на својим текстовима, али продукција филма је толико скуп и дуготрајан процес, да ја као сценаристкиња, до дана премијере могу да се нађем у чудној ситуацији враћања кроз временску капсулу - у време писања сценарија - и да се подсетим шта ме је тада занимало и опседало, да се сретнем са особом која сам тада била. На крају редитељи и редитељке ипак доносе већину финалних одлука у вези са текстом, између осталог и зато што га они, за разлику од нас, не напуштају све до премијере. Тренутно је у постпродукцији и филм ,,Линије жеље’’ Данета Комљена, на ком сам такође била косценаристкиња и то је пример сценарија за који сам сигурна да може и треба да фунцкионише и као књижевни текст, и волела бих да као такав буде и објављен.  
Откуд сарадња са Жилником и како ти видиш из позиције своје генерације сан и јаву старе гарде?
- До сарадње је дошло, ја бих рекла, посредством Свете Јованова, али вероватно је још много ствари утицало на њу. Желимира и Сариту сам упознала на Стеријином позорју, када су дошли да гледају берлинску изведбу моје драме ,,Као и све слободне дјевојке’’... Желимир се нашао у још луђој ситуацији ,,временске капсуле’’, јер су га једног дана позвали из Југословенске кинотеке и рекли му да у архиви имају несортиране филмске траке обележене његовим именом. Када је погледао материјал, схватио је да је то његов незавршени филм из 1972. ,,Слобода или стрип’’, који је, између осталог, пратио и политичке догађаје из 1971. Не могу ни да замислим који је његов пут био у сусрету с овим у време монтаже забрањеним и заплењеним, али сада и даље врло добро очуваним материјалом, и кроз њега, са самим собом од пре педесет година. Желимир је осећао да треба у неком смислу да тај филм ,,заврши’’ и из њега је, на крају, после многих верзија сценарија, снимања прекинутог короном, и разним другим околностима, настао сасвим нови филм - ,,Реституција или Сан и јава старе гарде’’. Наша сарадња постала је пуно више од тога - постала је једно неочекивано и необично пријатељство, у ком сам могла, између осталог и да чујем о његовим сусретима с разним људима који су ме занимали као уметници - од Педра Алмодовара до Ота Бихаљи-Мерина. Ја сам с Данетом, Милицом и Иваном студирала, и (још једном) одрасла, али мислим да сам и са Жилнком успела, against all odds, да направим нешто као ,,генерацијски филм’’.  
"Слобода или барбаризам" је гласио радни наслов Жилниковог новог филма. Шта мислиш о томе да би везник требао да буде "и", а не "или"?
- То је био радни наслов који смо смислили као парафразу оригиналног ,,Слобода или стрип’’, а као цитат велике Розе Луксембург, која је у затвору веровала да цитира Енглеса када је написала: ,,...буржоаско друштво сада стоји на раскршћу: или прелазак у социјализам или регресија у варваризам.(...) Суочавамо се с избором точно онако како га је Фридрих Енгелс предвидио прије једне генерације: или тријумф империјализма и колапс цијеле цивилизације као у древном Риму: депопулација, пустош, дегенерација – велико гробље. Или побједа социјализма, што значи свјесна и активна борба међународног пролетаријата против империјализма и његових метода рата.’’ Она је мислила да је у односу на Енгелса, генерацију касније, цитат и даље актуелан, а верујем да свако ко га прочита и данас може да се увери да се и четири-пет генерација(да се опет вратим на тај концепт) касније налазимо пред сличним избором, у измењеним историјским околностима. Иначе, такав Енгелсов тачан цитат никад није пронађен и, занимљиво, никад утврђена генеалогија Росиног цитата у каснијим марксистичким текстовима. Ако данас ‘барбаризам’ као појам који мора бити деколонизован, посматрамо у контексту савременог империјализма, можда заиста инклузивнији наслов и би био ,,слобода и барбаризам’’ - ако поразимо царство биће довољно свега за све - па и за нас - варваре и некадашње поданике Римског царства и свих других империја. Ако поново ослободимо појам, можда можемо рећи и ,,и слобода и варваризам’’. Можда је најбоље гледати неко време у предивне Розине затворске хербаријуме, и размишљати како је Роза ботаничарка и Роза револуционарка постојала истовремено, у истом, затвореном телу и слободном уму.
Шта има код тебе ново, осим овог филма? Прошле године на Стеријином гледали смо "Режим исцељења", има ли промена?
- Надам се да напокон, у наредних месец-два завршавам роман под насловом ,,Народно позориште: роман’’, на ком радим већ пет година, односно од времена када сам у 2019. години радила као директорка Драме Народног позоришта у Београду. Роман би требало да изађе у Зуркампу, у преводу Маше Дабић крајем ове године. Такође пишем и либрето за оперу, то је релативно нови терен за мене, и опера би требало да буде изведена 2026. у Немачкој. Рокови за либрето и роман се прилично поклапају, и истичу отприлике сада, па сам у малој паници. А студенти свих факултета у Србији, па и Факултета драмских уметности на ком радим као доценткиња су у блокади. Мислим да то што сада раде сви они, наши студенти, окупира у идеолошком, политичком, друштвеном, психолошком, интелектуалном и емоционалном смислу сву пажњу нас, њихових професора, али и већине друштва, и овом приликом желим да им, као јавна личност и као професорка, још једном упутим поштовање и подршку.
Игор Бурић