PRIČE O KNJIGAMA Tajni prolazi kroz vreme i prostor
Ma koliko da smatramo kako smo racionalni i svesni jedine (?) stvarnosti u kojoj nam je dozvoljeno da odživimo svoj život, uvek dođe bar jedan – zastrašujući? prijatan? – san na koji ne možemo da delujemo, koji ne možemo svesno da kontrolišemo i koji kao da nam kazuje: izvini druže, budi pametan, budi razborit, ali nisi ti taj koji ima nadzor i kontrolu nad zbiljom u kojoj opstojavaš.
Književna dela koja beleže takvu vrsti odstupanja imenuju se kao fantastika i zauzimaju dobar deo književnog opusa koji nam služi ne samo za zadovoljstvo, nego i za nauk i spoznaju “kako živeti”, za upozorenje da život nikad nije jednostran i da dva plus dva ne mora neminovno da bude baš četiri.
Zvalo se to “portal fikšn” ili “portal fantazi”, ili koji li već moderan naziv, na primer, japanski “isekai” koji uključuje romane, filmove, mangu, anime i video igrice koje se vrte oko raseljene osobe ili ljudi koji su prevedeni u drugi svet i moraju da prežive u nekom drugom svetu, kao što je svet fantazije, susrećemo se sa ovim “tajnim prolazima” u druge, paralelne stvarnosti čim postanemo dovoljno svesni da zaista spoznajemo i poimamo književna dela jer pisci i jesu prethodnica, pioniri sposobni da imenuju nove fenomene.
Zapanjujuće je lagan prelaz barijere između stvarnosti i mašte u onoj čuvenoj bajci o vojniku veteranu koji je susreo vešticu pa sada obilazi drvored-šumu, ide od stabla do stabla i u svakom od njih susreće sve veće i veće pse dok traga za blagom ali, s druge strane, jednostavniji je i uverljiviji motiv iz Šeherezadine priče o Aladinu i 40 razbojnika; “Sezame, otvori se” prelaz je preko – ili kroz? – vremenske barijere, pre šifra to jest jezički ključ za otvaranje vrata pećine, nego što je nekakva već magija ili čudo.
Pristupi i prepoznavanje ovih portala razbacanih diljem divnih ideja još lepših literarnih ostvarenja gotovo su neizbrojivi, pa se treba prisetiti nekih od najupečatljivijih. Orman (kredenac, zaboravljena reč?) kod K.S.Luisa koji nepogrešivo, u trenu prebacuje junake u Narniju, rupa (jazbina) ili ogledalo kod Kerola, Baumanova zemlja Oz i tornado kao “sredstvo putovanja” za bekstvo iz Kanzasa, kod Tolkina Sive luke, a Vels je jednostavno “izmislio” spravu, vremeplov, koja kao “Deus ex mahina” očas posla razgrće vremenske struje i talase, šifre i kodove, dok M. Ende svog junaka snom na prašnjavom tavanu očas posla baca u “beskrajne priče”. Aleksandar Grin, u ruševinama hodnika i ofisa nekadašnje pre-sovjetske banke, junaka ubacuje u novu, fantastičnu “stvarnost ljubavi” telefonskim razgovorom sa aparata koji i nije priključen na telekomunikacionu mrežu, a Stiven King podosta zapleta u svojim podebelim knjigama zasniva na paralenim stvarnostima (Talisman, Mračna kula, pa čak i vremenska mašina u Dalasu ’63...).
Uvek zanimljiv, intrigantan, zavodljiv i uzbudljiv Nil Gejmen koristi prelaz u “drugi svet” u “Koralini”, “Nikadođiji”, a da i ne spominjemo “Američke bogove” gde se čitav jedan nivo priče odmotava u glavi junaka Senka dok spava, a Stanislav Lem junaka uvodi u paralelni svet u kome je i dalje živa devojka koja se u stvarnom svetu ubila. Kod Roulingove portali u vidu starih čizama i sličnih smešnih i izanđalih predmeta leže po putevima (zbilje), Den Simons na paralelnim svetovima zasniva većinu svog književnog opusa, baš kao što i Asimov očas posla prebacuje vremešnog junaka u drugu vremensko-prostornu zonu.
Knjige koje smo spominjali su sjajne. Neke od njih briljantne, neponovljive, a eto, čak nismo morali ni da spominjemo ostvarenja Bulgakova (Majstor i Margarita), Ursule Legvin (Nebeski strug) i Filipa K. Dika (Ubik). Ono što ih povezuje je činjenica da se do druge stvarnosti stiže božanskom (piščevom) intervencijom (i imaginacijom).
Postoje, ipak, i bogomdani pisci koji su sposobni da isti rezultat postignu prirodnim, mirnim putem. Tako fantastični romani Franca Kafke uopšte i nisu pisani u ključu fantastike. Zbilja u njima je drugačija stvarnost, ali je istovremeno i stvarnost u kojoj zaista živimo i mi.
Pred majstorom treba skinuti kapu, šampionu novih-starih snova (ili noćnih mora) obesiti oko vrata zlatnu medalju, ali moramo biti iskreni: što se više bavimo Kafkom, život nas sve više boli. Isuviše je otrežnjujuće zbilje koju on nudi. Baš kao i u paralelnoj stvarnosti tamnog vilajeta: uzmi ili ostavi, kajaćeš se.
Đorđe Pisarev